Вести из епархија
Свакодневно служење Свете литургије у Крагујевцу
30. Децембар 2008 - 23:32Свакодневно служење светих Литургија и акатиста у храму Свете Петке, у крагујевачком насељу Виногради, у периоду дужем од месец дана, а по благослову нашег Владике, Епископа шумадијског Господина Јована, донело је у петак, 26. децембра 2008. године, врхунац Божије објаве - током архијерејског служења свете Литургије потекло је на иконостасу свето миро, наочиглед свих служашчих и верног народа.
Осамнаест година од устоличења Митрополита Амфилохија
30. Децембар 2008 - 15:33
Данас
се навршило 18 година од устоличења Високопреосвећеног Владике Амфилохија на
трон Митрополита Цетињских. Тим поводом Владика је јутрос у Цетињском манастиру
са свештенством служио Свету архијерејску литургију. У
архипастирској беседи Владика је говорио о сведоцима Господњим.
«Живи свједоци Живога Господа су пророци који су прорицали Његов долазак у овај свијет, Његово Рођење, страдање и Васкрсење, али и она последња времена која ће доћи прије свршетка свијета и вијека», казао је Архиепископ Амфилохије.
Епископ бачки Г. Иринеј: Интервју недељнику Печат
29. Децембар 2008 - 11:29
БУДИМО ЈАКИ У ВЕРИ, ЈАКИ У БРАТОЉУБЉУ
- Ваше Преосвештенство, били сте у Москви на сахрани Патријарха московског и све Русије. Какве утиске носите из те земље, у којој тренутно провејава мишљење да је смрћу Алексија II завршена једна епоха руске историје?
Да, био сам на сахрани блаженопочившег патријарха Алексија, а пре тога, крајем септембра, заједно са митрополитом Амфилохијем, у званичној посети њему. Потом смо га опет срели у Цариграду, половином октобра, приликом сусрета поглавара помесних Православних Цркава. Тада нисмо ни слутили да ћемо га овде на земљи следећи - и последњи - пут видети на одру, у храму Христа Спаситеља. Иначе, у току две последње деценије повремено боравим у Москви, а повод су разни црквени послови и међуцрквени сусрети Пре 1988 године, када сам био изасланик наше Цркве на прослави хиљадугодишњице крштења Руса, прилике у Руској Православној Цркви и у руском - тада још совјетском - друштву пратио сам преко нецензурисане књижевности на руском језику, објављиване најпре у такозваном Самиздату, а одмах затим у Тамиздату, на Западу, као и преко већег броја дисидентских листова и часописа (Рускаја мисл, Посев, Грани, Континент и још неки). Можда звучи нескромно, али сматрам да не спадам у потпуно необавештене кад је реч о Русији или о Грчкој.
Владику Василија посјетио Премијер РС господин Милорад Додик
26. Децембар 2008 - 9:02Владику зворничко-тузланског Господина Василија посјетио је данас, у манастиру светог Василија Острошког у Бијељини, Премијер Републике Српске господин Милорад Додик са сарадницима.
Освећени темељи Цркве Св. Симеона у Лас Вегасу, Невада
26. Децембар 2008 - 8:46Српски парохијани Црквене општине Лас Вегаса су напокон дочекали тај дуго чекани дан. Толико година труда око пројектовања, прикупљања помоћи, чекања на дозволе надлежних општинских органа... И кад је стрпљења понестајало, али не и вере, дошао је дан 21. децембар 2008. године. Тога дана Преосвећени Епископ западноамерички г. Максим је служио Свету Литургију у парохији Светога Симеона Мироточивог у Лас Вегасу, и освештао темеље будућег велелепног Храма. Епископу су саслуживали игуман Манастира Тврдош, Сава, о. Урош Тодоровић, о. Василије Соколовић из Кливленда, о.Лазар Васиљевић, јеромонах Јован и ђакон Озрен Тодоровић. Мноштво народа из овога града, са децом обученом у народну ношњу, радосно је певало на служби Божијој, и молитвено учествовало у чину свештања темеља. После Литургије, на темељима, новоизливеној плочи цркве, чин је почео читањем Повеље о полагању камена темељца, коју су потписали Епископ, свештеник Урош, архитекта Отон Урбан и председник одбора Млађан Грујичић. Потом су следиле молитве, појање тропара, псалама, освећење водице, места за крст, четири стране цркве, па потом полагање повеље и самог камена, и на крају благослов народа. Као круну свега Епископ Максим је протојереја Уроша Тодоровића одликовао правом ношења напрсног крста. У црквеној сали је потом уследио свечани ручак, а на лицима верника је сијала нескривена радост и нада ће овај симболичан почетак значити почетак и њихове духовне обнове и уграђивања у Храм Божији.
