Вести из Епархије будимљанско-никшићке

Владика Јоаникије: Борба је тек почела. Полиција опет претресала аутомобил епископа Јоаникија. Епископ Јоаникије богослужио у манастиру Ђурђевим Ступовима.

Митрополиту Амфилохију и владики Јоаникију 7. фебруара 2020. године уручена је награда „Повеља Просвјете“ за допринос у очувању српског идентитета и саборности српског народа. Како сазнајемо, митрополит Амфилохије није могао да присуствује додели, па је епископ Јоаникије награду примио и у његово име. Епископ Јоаникије је, обраћајући се присутнима на церемонији уручења награде, изразио наду да ће борба против зла, неправде и издаје уродити плодом.

„Подршка целог српског народа, а можемо рећи и целог православног и културног, охрабрује нас да истрајемо. Зато ће нам ваша подршка требати и убудуће. Борба је тек почела!“, поручио је владика Јоаникије.

Владика је навео да су се литије, које се четвртком и недељом одржавају у Црној Гори, али и у региону, од једног спонтаног покрета народа претвориле у велике свенародне свечаности. „Добили смо утеху од Бога и охрабрење. Осећамо да заједно са нашим народом на литијама иду анђели, као и свети Василије и Свети Петар Цетињски и да нас прати благослов. Видели сте 80-годишњег старца који је од манастира Дубочице прешао босоног по овој зими 20 километара до Пљеваља. У овој нашој литији иде се као на ходочашће. Ово и јесу ходочашћа“, рекао је владика.

Међутим, додао је он, још нема прилике за тријумф јер борба траје и неизвесна је. Он је поновио да је црногорска власт донела закон који је заправо удар на Цркву, веру и православље.

„Друге вере у Црној Гори су регулисале своје вере путем уговора и тим уговорима су обезбеђена сва права. А овај закон је намењен само за Српску Православну Цркву с циљем да се на државу прекњиже све наше старе светиње, да се угрози православље и да се Црква и народ понизе“, објаснио је он.

Говорећи о награди, рекао је да је доживљава као велику подршку њему лично, али и подршку свештенству и распетом народу и распетој Цркви у Црној Гори. „Преносим вам благослов Свете Горе и поздраве митрополита Амфилохија“, поручио је он. Митрополит Амфилохије због обавеза на литијама које предводи у Црној Гори није могао да дође у Београд.

Додела награде отворена је светосавском химном „Ускликнимо с љубављу“, након чега се окупљенима обратио председник београдског одбора „Просвјете“ Милимир Мучибабић. Он је рекао да се одбрана националних интереса тренутно прелама преко судбине Српске Православне Цркве у Црној Гори.

„Тамо је на делу расрбљавање сопственог народа. Политичка елита у Србији и Српској не сме затварати очи над овом чињеницом. Очито је да је циљ разних глобалних и регионалних центара моћи да српство у исконском смислу нестане и буде сведено на кумановску Србију“, рекао је Мучибабић.

У петак, 7. фебруара 2020. око 23 часа, приликом уласка у Црну Гору из Србије, на граничном прелазу Добраково, полиција је претресала возило епископа Јоаникија.

Владика је тражио налог на шта су му службеници полиције казали да имају налог, али га нису показали, као и да могу да дају записник о претресу, који су и дали након дужег чекања, око 40 минута.

Епископ Јоаникије је рекао да су овакви поступци полиције вид притиска на свештенство да се одустане од даље борбе за вјерска права у Црној Гори, што заправо значи да је сваки онај који се бори за своја права у Црној Гори означен као непријатељ државе. То је, додао је Владика, својствено аутократији, а не демократији.

„Разумијем да полиција треба да ради свој посао и јасно ми је да код самих полицајаца, који су вршили претрес, није било зле воље, али ми није јасно због чега сам сумњив полицији и због чега се на мени примјењује ово правило Закона“, казао је епископ Јоаникије.

У записнику који је полиција уручила стоји: „Претресање је извршено без наредбе суда на основу члана 33 став 2 Закона о граничној контроли, јер постоје основи сумње о посједовању забрањених ствари које има код себе или у саобраћајном средству“.

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је 9. фебруара 2020. године, на празник Преноса моштију Светог Јована Златоуста, у Недјељу о митару и фарисеју, свету архијерејску Литургију у манастиру Ђурђевим Ступовима.

„Јеванђеље које се данас читало, истина, не стоји на самом почетку Јеванђеља по Луки, али стоји на почетку Великог и спасоносног поста прије Васкрсења Христовог“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

„Иако још није почео тјелесни пост и, иако се у овом јеванђељу не говори на афирмативан начин о посту, али се указује се на нешто што претходи сваком добром дјелу, нарочито посту и молитви, а то је покајање. Покајање значи преумљење, односно враћање човјека из заблуде, из лоше навике, са погрешног пута на прави, Божји пут. Често се каже, кад се човјек врати са лошег пута или из заблуде, да је дошао, вратио се оном правом себи. Прилика је за све нас да се вратимо на прави пут Божји“, рекао је Владика, осврнувши се затим на јеванђељску причу о митару и фарисеју.

„Данашње јеванђеље говори о два човјека, а они представљају човјечанство, уопште. Један за себе мисли да је правденик по свему и то праведник пред Богом. То није мала ствар и он за то има оправдања: извршава Мојсијев закон, и, каже, пости два пута у недјељи и још понешто добро чини. Он је са тим задовољан, мисли да је све извршио и то му је мало, па благодари Богу што није као остали, па набраја све грешнике овог свијета, додајући: Хвала Ти Боже што нисам као овај овдје, цариник, који је, по свему судећи, био грешан човјек, али је ушао у храм “, беседио је Његово Преосвештенство.

Тобожњем правденику, фарисеју, који се труди да извршава све заповијести, али их, указао је владика Јоаникије, споља извршава, те заповести се нису дотакле његове душе и његовог срца.

„Он их извршава, скоро, механички и од тога вајде нема, а нарочито вајде нема кад се почне хвалити. Иако човјек, заиста, учини одбор дјело, када се почне хвалити скоро све упропасти, помрачи се сва слава тог његовог добра, а камоли кад се узвисује над ближњим својим. То је велики гријех“, истакао је епископ Јоаникије.

Додао је да Господ Исус Христос говори у својој поуци ученицима својим: Овај који се хвали својим врлинама, тај не доби ништа, заправо, не отиде оправдан, изгуби много, иако је ушао у храм, јер је ушао како не ваља. „А овај други јесте грешан, али исповједа своје гријехе и не мисли ни о коме другом, нарочито не да се узвисује над било ким. Доста му је његовог гријеха, спознао је колико га оптерећује тај гријех, његову савјест и душу и он се каје. Мисли о себи да је лош човјек, лош карактер, али се хвата за Онога Који га може исправити, Њему се обраћа из дубине свог срца: Боже, милостив буди мени грешноме“, поучавао је Владика.

По речима епископа Јоаникија, овај човек се каје искрено, не да би га неко видео; он само види свој грех и хоће да га се ослободи. „Ко зна какве је гријехе учинио цариник, јер му се даје прилика да узме оно што није зарадио, да ожалости многе, да отме, подвали и ко зна шта све друго да учини, он зна да се покаје и искрено се покаје. Зато што је био искрен и што се смирио, а посебно зато што је добио вољу да се поправља, јер се обраћа Богу са искреношћу, из дубине срца, вапи да га ослободи од његовог гријеха, да му да снаге да убудуће чини добро и правду, Бог снисходи њему и каже: Овај грешник изађе из храма оправдан. Бог га погледа, помилова, награди“, беседио је владика Јоаникије.

Ово јеванђеље, навео је Владика, чита се када почиње припрема за Часни пост зато што нам се, већ, сада, указује како треба постити. Треба да се покајемо, то је духовни пост, а телесни пост је добро средство за очишћење душе и тела. „Међутим, ако нема духовног, душевног поста, ако се душа не уздржава, ако не пости од зла, од самопревазношења, хвалисавости, пакости према ближњима онда постио, не постио неће добро бити. Православни пост се врши са покајањем, молитвом, чињењем добрих дјела и тај пост је, заиста, спасоносан“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.  

Извор: Епархија будимљанско-никшићка