Већина храмова подигнутих у Понту данас су џамије

Цркве су некада давно грађене у Понту, где су читане молитве, служене божанске Литургије, обављана крштења и опела, парастоси. На жалост, грчки преци су протерани. Већина цркава су постале џамије. То је иста прича као са Светом Софијом у Цариграду.

Црква Свете Софије

Света Софија из Трабзона (Трапезунта) јесте црква од посебног значаја како међу споменицима Трабзона и Понта, тако и међу византијским споменицима уопште. Споменик је испреплитан од свог оснивања са локалном царском династијом породице Мегас Комненос (Великих Комнина).

Црква Свете Софије се налази на обали града, западно од тврђаве породице Мегас Комненос, а процењује да ју је око 1250. саградио цар Трапезунта Мануел I Велики Комнин. Црква Свете Софије у Трапезунту била је важан споменик архитектуре, скулптуре и сликарства. Поред храма је био истоимени манастир, који је коришћен за погреб мирјана. Храм и манастир били су посвећени Софији, Премудрости или Речи Божјој, односно Исусу Христу, и зато се манастир звао и манастир Господа Исуса Христа, а манастирска слава се обележавала 6. августа.

Храм је претворен је у џамију средином 16. века, а током Првог светског рата коришћен је као складиште, али и као привремена болница.

Света Софија користи се као музеј од 1961. Ту недавно, у јулу 2013. године, надлежност цркве је судском одлуком пребачена са Министарства туризма на Генералну дирекцију Вакуфије, која је заузврат одлучила да се поново отвори као џамија, након отприлике пола века. Тако је данас храм подељен на два дела. Главна црква је претворена у џамију, у којој су прекривене купола и олтар, а ходници цркве функционишу као музеј, где се могу видети изображена житија светих.

Међутим, Комора архитеката Трапезунта налаже да Света Софија функционише искључиво као музеј, а не као џамија, да би посетиоци могли видети житија светих и остала ремек-дела православне црквене уметности. Регионални управни суд у Самсуну (Амисос) одобрио је захтев и сада остаје да одлуку спроведе у дело.

Црква Светог Евгенија

Црква Светог Евгенија Трапезунтског такође је претворена у  џамију. Ту се Мехмед Освајач први пут помолио.

Велики мученик Свети Евгеније рођен је у Трапезунту, а посечена му је глава под Диоклецијаном 292. године. Алексије I Комнин прогласио га је заштитником Трапезунта и саграђен је велелепни храм њему у част.

Заједно са црквом Панагије Хрисокефалос (Златноглаве), црква Светог Евгенија била је центар црквеног, националног и политичког живота града. Када су Турци окупирали Трапезунт, освајач Мехмед Освајач одмах је храм претворио у џамију звану Јени Кума Камии, што на турском језику значи Џамија новог петка, јер се тамо помолио први пут. Западни улаз храма вероватно је имао нартекс испред њега, али су га Турци уништили пошто су га блокирали претворивши га у прозор. Мошти Светог Евгенија и његове братије испосника чуване су у цркви.

У првој половини 11. века византијски цар Василије II Бугароубица дошао је у храм као поклоник. Такође, у храму су се одржавале званичне церемоније царског двора, као и крунисање и венчања царева. Алексије III Мегас Комнин проглашен је за цара у цркви, где сe и венчао са Теодором Кантакузин. И царски амблеми породице Комнин, као и новчићи династије Комнина из Трапезунта, носили су лик Светог Евгенија.

Данас није сачувана ниједна од прелепих фресака које су красиле цркву. Оне су биле прекривене малтером и турским украсима на своду куполе и поред ње. Тек, на кровном венцу храма опстао је само један крст.

Извор: Orthodoxtimes.com (са енглеског превела Сања Симић де Граф)