Видовдан у манастиру Лазарици
Поводом епархијске славе и ове године, 28. јуна, у манастиру Лазарици традиционално се, уз верни народ, окупило сво свештенство Епархије далматинске. Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио је Свету Архијерејску Литургују и том приликом оца Бојана Савића, намесника шибенско-бенковачког, одликовао чином протојереја.
Поводом данашњег празника Епископ Никодим одржао је кратку беседу о значају овога дана и свих мученика којих се данас сећамо. „Данас смо се окупили да бисмо прославили кнеза Лазара и све оне који су пострадали са њим на Косову пољу, као и све који су пострадали од Косовскога боја до дана данашњег. Сабрали смо се да бисмо се сетили једног великог завета, једног важног избора који је он направио у име свих нас, који су поштовали сви наши преци, а поштујемо га и ми који смо сада овде. Свети кнез Лазар је изабрао да се не покори великоме царству, једној од највећих сила тог доба која је била на прагу Европе. Он је требао потпуно да се потчини њима и највероватније одрекне хришћанства и пређе у ислам, али је то одбио. Направивши тај избор, изрекао је ону чувену реченицу: „Земаљско је за малена царство, а небеско увек и довека!“ То је тај велики завет којим нас је он благословио, а посебно нас који смо српскога рода и који се трудимо да живимо тај избор и да тако задобијемо Царство небеско. Његов избор је био да живи јеванђељски, да се труди, да се моли Богу и да на крају у име Христово пострада на Косову пољу, а да га се ми и дан данас сећамо. Мучеништво је један од начина на који можемо задобити Царство небеско, јер је оно доказ наше вере. Наши су се преци угледали на то, чак су и својом мученичком крвљу натапали гудуре, поља и брда и они су нам, заједно са кнезом Лазаром оставили тај завет који за нас Србе увек био једино мерило и светлост на нашем путу“, рекао је Епископ далматински и додао да треба увек да се трудимо да живимо јеванђељски, да се окупљамо при нашим светим храмовима и, пре свега, да се радујемо једни другима.
Владика је нагласио да се данас у Лазарици окупило много народа који и даље живи на простору Далмације, али и мноштво наше браће и сестара који су у расејању, у Србији и дијаспори и да су управо овакви сусрети нада и утеха за све нас. Он је поручио да самим тим што смо овде и што нисмо једни друге заборавили можемо бити сигурни да нас није заборавио ни Бог и да се можемо спасити само заједно, кроз међусобну љубав и бригу.
Извор: Епархија далматинска
