Видовдан у Загребу
У недељу 28. јуна 2020. године, на Видовдан, Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије служио је Божанствену литургију у загребачком Катедралном храму Преображења Господњег. Саслуживало му је свештенство храма. После Литургије, као и сваке године, служен је помен за све јунаке пострадале од Косовског боја до данас.
Након читања јеванђељске перикопе, беседио је протонамесник Богољуб Остојић: -Косовски мученици су стајали на бранику не само своје отаџбине, него и свог хришћанског идентитета, онога што је њих чинило људима и што им је давало прави смисао. Наши преци су наш путоказ. Њиховим путем ако будемо ишли, доћићемо до Царства Божјег које је наша вечна и небеска отаџбина, наш нови Јерусалим.
По отпусту Литургије, црквеном сабрању се обратио Митрополит који је говорио о карактеру који хришћанска жртва треба да има: -Жртва која извире из наше вере у Христа афирмише читаво наше биће. Насупрот томе, жртва коју чинимо из сујете, како бисмо се позиционирали у друштву, па и када је чинимо да бисмо себе уздигли на највиши престо у сопственом срцу, може бити погубна по нас.
Истакао је неопходност да се у времену епидемије држимо препорука лекара и подсетио да је Црква учинила све што је могла да се опасност од епидемије смањи.
Митрополит је говорио и о друге две епидемије које постоје у савременом свету – епидемији глади и епидемији мржње. Навео је пример слике за коју је јужноафрички фотограф Кевин Картер својевремено добио Пулицерову награду. На фотографији се види суданска девојчица, непокретна и изнемогла од глади, а иза ње лешинар који чека тренутак када ће се окомити на њу. Митрополит се позвао на потпис фотографије у ком је глад названа највећом епидемијом и рекао: -Сигурна вакцина против те епидемије, од које седам хиљада деце свакодневно умре, је храна.
Говорећи о епидемији мржње Владика је истакао: -Ми смо ти који трујемо природу у којој живимо, али и свет око себе. Када приносимо себе Христу на жртву, онда се дарујемо и свим људима. Када тако радимо, није могуће да будемо против било кога и тада имамо вакцину против сваке епидемије.
-Косовски мученици нису страдали да би сачували национални идентитет, истакао је Митрополит. Додао је да је он важан, али да ако постане главна ствар у нашим животима, и ако није постављен у контекст нашег односа са Богом, национални идентитет постаје идол. Мученици на Косову и многи после њих су своје животе жртвовали Христу. Та је жртва била истовремено жртва за ближњег, јер је била обележена крстом Христовим.
Извор: Митрополија загребачко-љубљанска
