Видовданска добротворна изложба ручних радова Женске радне секције ВДС-а

Ручни радови Женске радне секције при Верском добротворном старатељству Архиепископије београдско-карловачке приказани на Видовданској добротворној излоби одржаној 30. јуна и 1. јула 2012. године сигурно би добили највишу, одличну оцену да су чланице ове Секције полагале дипломски испит или браниле практичан рад.

Изложба јесте одржана на крају школске године и у учионици, која мења намену према потреби, у просторијама ВДС-а у Француској 31 у Београду али с жељом да се прикаже лепота ручног рада и старих заната који  се у молитвеној и пријатељској атмосфери могу успешно савладати поред обавеза у породици и на послу. Изложба је била продајна а приход од продатих радова намењен је Црквеној народној кухињу при ВДС-у и једним делом за материјал потребан у  раду  Секције.

Један број радова је одмах откупљен што говори да су чланице Секције успешно савладале и примениле технику пачворка на прекриваче, дечије покриваче, јастучиће, ташне и неке друге предмете које су посетиоци пожелели да неком поклоне или имају у свом дому. Поред вештине усклађивања боја, комбинације и слагања шара, вештине избора материјала, тајне пачворка које својим сарадницама у Женској радној секцији несебично и добровољно преноси госпођа Аника Марковић, која води Секцију,  је и вештина да се лице и наличје ручног рада тако вешто и педантно ураде, а комади тканине „крпице” с којима се ради складно уклопе тако да се осим у боји, лице и наличје прекривача скоро не разликују.

Посебну пажњу је привукао један од  радова, јастуче на коме је мотив из Цркве Лазарице урађен у техници пачворк, ручни рад госпође Анике Марковић. То је сигурно први корак ка настајању „српског пачворка” који би ову, на нашим просторима релативно нову технику оплеменио и обогатио садржајима наше православне културе и на тај начин је приближио другим народима и културама.
Посебном лепотом зрачи Лик Пресвете Богородице с фреске из манастира Милешева на гоблену који госпођа Аника стрпљиво и с великом љубављу ради од Божића користећи чак шездесет боја. Зато је лик који се помаља тако изражајан. Плени и вез на пешкиру од српског платна према мотиву из манастира Ђурђеви Ступови. Мотиви наше православне духовности и традиције су непресушна ризница која ће Женској радној секцији сигурно бити велика инспирација и подстицај.

Молитвена атмосфера која прожима све активности ВДС-а осетила се и на отварању изложбе. Јереј Владимир Марковић секретар ВДС-а је прво прочитао молитву „Царе Небески, утешитељу душе истине...” и затим рекао:

- Сваки наш посао и подухват треба започети молитвом. И да се прво захвалимо и заблагодаримо Богу, што нас окупља и осмишљава рад не само Женске радне секције него и целог Верског добротворног старатељства. Захвални смо и свима вама који сте активни у  овој секцији и чији се рад и труд најбоље види на ручним радовима који су изложени. У нашем раду је било искушења, али то нас само уверава да смо на правом путу јер се сви у ВДС-у трудимо да оно што радимо, радимо у славу Божију. Верујемо да Бог допушта рад ове секције да би се и на овај начин преносило знање и вештина ручног рада као део наше православне културе. Женска  радна секција у ВДС-у је зато јединствена прилика за жене у Београду да  на једном месту у породичној атмосфери упознају лепоту ручног рада и  заволе га.  На овој изложби најбоље видимо да се и данас, у савременим условима ручни рад може неговати и научити”.

Драги гост на отварању изложбе је био дечији хор „Гаврилчићи” из Цркве  Светог Архангела Гаврила који је отпевао две песме „Анђели певају” и „Теби Мајко Божија”.

На изложби је био и један гост-излагач. Особе окупљене у Друштву за помоћ ментално недовољно развијеним особама Нови Београд, које су чланови Милосрдне секције ВДС-а посетили уочи Видовдана и позвали да учествују на изложби, имале су свој изложбени простор у Француској 31 на коме су биле изложене њихове рукотворине а сав приход од продатих радова прикупљен за Друштво.

На изложби је био и један необичан ручни рад. Лепо украшена теглица с натписом „Зачин љубави”. Једна млада високо образована девојка чланица Женске радне секције, која редовно и добровољно с великом љубављу ради у Црквеној народној кухињи донела је у кухињу једну такву теглицу у којој стоје зачини јер верује да је свако јело много укусније ако се кува с љубављу па је у име те љубави тако и назвала ову теглицу у којој стоје зачини. Иако сви ми знамо да је и најобичнији ручак који су с великом љубављу спремале наше маме и баке, као и манастирска трпеза увек био тако сладак и укусан, можда нам је ипак један овакав подсетник потребан да би у свему што радимо и за друге припремамо унели више љубави. Онда би и наш живот сигурно био лепши а молитве које узносимо Гоподу усрдније и Њему милије.

Извор: ВДС