Видовдански сабор на Дугој Њиви
Поводом 22. годишњице пробијања "Коридора живота" (18-26. јуна 1992.) код манастира Светог кнеза Лазара на Дугој Њиви у Општини Модрича, данас 22. јуна т.г. одржан је Сабор којим је обиљежена годишњица пробијања "Коридора живота" и прослављена Крсна слава овог, једног од најмлађих манастира наше Цркве, односно Епархије зворничко-тузланске - Свети кнез Лазар Косовски мученик.
У навечерје празника, у суботу 21. јуна у поподневним часовима у манастир је стигао Преосвећени Владика г. Хризостом, иначе и настојатељ ове свете обитељи. У 19:00 часова Преосвећени је служио бденије.
Преосвећени Владика г. Хризостом служо је и Свету архијерејску литургију, затим помен свим од Косова до данашњих дана, палим за крст часни и слободу златну. Након помена Преосвећени је произнео своју бесједу и присуствовао Духовној академији која је приређена и одржана у порти манастира.
Бесједа Преосвећеног Владике Хризостома:
"Благо потомству што за њима жали,
Јер они беху понос своме роду.
Благо и њима јер су славно пали,
За отаџбину, живот и слободу!"
Уважени Господине Предсједниче,
Господо министри, Часни оци,
Браћо и сестре,
Овим ријечима уклесаним на каменој плочи изнад улазних врата крипте спомен - костурнице на Зејтилнику у Солуну, велики српски пјесник овјековјечио је јунаке Солунскога фронта и њихове жртве за Српски народ. И ми данас помињемо и овјековјечујемо див-јунаке наше недавне прошлости "КОРИДОРА ЖИВОТА". И као што смо поносни на оне са Косова поља 1389. године, на оне са Чегра и Мишара, са Опленца и Такова, са Требаве, Козаре и Грмеча, тако смо уистину поносни и на њих 413 са Коридора живота 1992. године. Они су као и њихови свети узори из наше величанствене историје, своје животе положили за ОТАЏБИНУ, ЗА ЖИВОТ НАС КОЈИ ИХ СЕ ДАНАС СЈЕЋАМО, ЗА СЛОБОДУ!!!
Окупљени данас у име Божије и у част и помен Св. кнеза Лазара, косовских јунака и свих од Косова до данашњих дана палих за Крст Часни и Слободу златну, ево молитвено и са поносом сјећамо се наших очева, синова, браће и рођака који испунише оно што је Божанско – живот свој положише за другога, односно, за друге! Они 1992. године обновише Косовски завјет Св. кнеза Лазара ''земаљско је за малена царство, а небеско увијек и довијека''.
20. вијек је препознатљив по прекомјерним људским страдањима широм свијета, по конфронтацијама идеологија и политика, система и режима. Посматрајући га са тог аспекта 20. вијек је најтрагичнији период људске историје уопште. Управо ми Српски народ доживљавамо овај вијек као најтрагичнији вијек наше вишевијековне историје на Балканском полуострву. Можда је он, ипак, најпрепознатљивији по логорима у које су нас трпали и опасивали са свих страна.
Подсјетимо се 1914/15. године када је Српски народ у Србији био је потпуном окружењу, у логору у који су нас улогорили Аустроугарска и њени сателити са Истока. Једини спасоносни излаз нађен је преко наше највеће Голготе - Албаније.
1941. године опет се историја понавља! Српски народ прво у улогореној, а потом и поцијепаној Југославији нашао се у тоталном логору, а тек касније у концентрационим логорима. Сателитске државе нацизма претворене су у велике, масовне и концентрационе логоре за Србе, Јевреје и Цигане.
1991/92. године старо-нови разбијачи наше Отаџбине као први циљ своје антисрпске хистеричне политике био је распарчати Српски народ по новоотцјепљеним републикама и ставити их у нове државе-логоре, Словенију, Хрватску и Босну и Херцеговину. И тако средином маја 1992.године цијела Крајина, Далмација, Лика, Банија, Кордун и Западна Славонија бише претворене у велики и масовни логор. У логорима смрти нађе се 1 500 000 Срба чија се судбина могла сагледати кроз судбину бањалучких беба. А то је значило гушење и дављење Срба до последњег, односно тоталног уништења. Прије ових 90-тих година новопројављених србо-гушитеља са сјевера и југа исто су чинили Павелић, Гутић, Будак, Курт Валхајм и све до Карла IV који је истакао државну аксиому Аустроугарске ''Чинити све да Срба увијек буде све мање''.
Да трагедија и апсурд буду што већи и апсурднији 1991/92. године ново уништење Срба смислише и намјераваше учинити они са којима смо деценијама живјели у илузији братства и јединства, они којима је све послије два свјетска рата опроштено. Њихове зле намјере и планове распршише наши див-јунаци на "КОРИДОРУ ЖИВОТА" 1992.године.
Не штедећи себе нити своје животе, бацише се у борбу са многоструко бројнијим непријатељима са сјевера и са југа. Историчари свједоче да је на Косову пољу 1389. године било многоструко више турске војске! Цар Лазар, Југ Богдан и браћа Југовићи са свим косовским јунацима не уплашише се мноштва Турака, већ ЗАВЈЕТ са БОГОМ учинише! Тако исто на Коридору живота за слободу, част и достојанство Српског народа против многоструко бројних непријатеља 1992.године изађоше наши див - јунаци и покидаше ланце и окове смрти и тиме се прибројише Сабору Косовских јунака. Зато их данас са косовским јунацима и мученицима славимо и сјећамо се њихове жртве која се ничим не смије умањити или затамнити.
Као и оне 1992. године будимо и данас и увијек са њима и рецимо им ВЕЛИКО ХВАЛА браћо наша, јунаци наши. Да вас није било сви би ми западно од Требаве, тачније од ове Дуге Њиве били "Српство угашено"!
Долазећи данас на Дугу Њиву, браћо и сестре, дођосмо њима у част, њима који данас заједно са Светим кнезом Лазаром и свим Косовским јунацима од Косова до дана данашњега палим за крст часни и слободу златну славе Бога који им снагу у храброст Давидову даде!
Нека би Свети кнез Лазар и Косовски јунаци увијек били и остали духовне и моралне вертикале сваке генерације Срба, вертикале која је изникла из оне Свеспасенске Голготе продужене кроз све вијекове преко Светих мученика до дана данашњега.
Дајмо Завјет данас њима и обећајмо им да ћемо сачувати оно што су нам они створили и предали у аманет, а то је ЖИВОТ У КОСОВСКОМ ЗАВЈЕТУ У СЛОБОДНОЈ И БОГОМ БЛАГОСЛОВЕНОЈ РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ!!!
Извор: Епархија зворничко-тузланска
