Виртуелна шетња: Храм Светог Марка на Ташмајдану
Радио Слово љубве Архиепископије београдско-карловачке дарује посетиоцима радијског сајта виртуелне шетње кроз београдске храмове. Жеља нам је да суграђанима, посетиоцима нашег сајта из целог света и будућим посетиоцима Београда, пружимо прилику да се упознају са лепотама наших светиња, да би их и посетили током боравка у престоном граду. Сваке недеље ћемо на сајту Радија објављивати линк ка поједином храму.
Виртуелни обиласци београдских цркава и манастира омогућавају упознавање великог броја светиња у главном граду Србије, дајући целокупан преглед како у њиховој унутрашњости, тако и панорамски, око самих цркава и манастира. Поглед на храмове обухвата целокупну сферу – 360 степени, уз једноставно померање прегледа који је добијен спајањем фотографија из свих углова. Реализатори пројекта „Виртуелне туре“ су г. Мирослав Ивановић (програмер и фотографија) и г. Драган Тадић (идеја и реализација).
Пројекат је подржала Управа за сарадњу са Црквама и верским заједницама, а представљен је и у Кини, на сајамској изложби која је од 3. до 7. јуна 2017. одржана у старој кинеској престоници Ксијану, у оквиру пројекта Владе Кине „Један појас - један пут“, а на којој је Србија била почасни гост, а Министарство културе и информисања Србије, уз дозволу аутора „Виртуелних шетњи“ пројекат превело на кинески језик и представило га кинеској публици. Министарство се у допису које је доставило Радију Слово љубве, захвалило овој медијској кући Архиепископије београдско-карловачке на уступљеном материјалу пројекта и изразило наду да ће сарадња ове две институције и у будућности остати на "показаном високом квалитативном нивоу".
После осам цркава које смо виртуелно обишли: храм Светог Василија Острошког на Бежанијској Коси http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=13871, цркву Ружицу на Калемегдану http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=13825, капелу Свете Петке на Келемегдану http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=13783, Вазнесењску цркву http://www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=13729, храм Светих апостола Петра и Павла на Топчидеру www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=13675, Придворну капелу Светог Симеона www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=13600, манастир Светог архангела Гаврила у Земуну www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=13561, манастир Ваведење на Сењаку www.slovoljubve.com/Cir/Newsview.asp?ID=13475, храм Рођења Пресвете Богородице у Земуну http://www.slovoljubve.com/panorame/beograd/ZemunBogorodicina/index.html и храм Светог Димитрија на Новом Београду http://www.slovoljubve.com/panorame/beograd/SvDimitrije/index.html
Једанаести храм који посећујемо је храм Светог апостола Марка на Ташмајдану. Континуитет хришћанске богомоље на месту данашњег парка Ташмајдан постоји сигурно још у 19. веку јер се нешто јужније од садашњег здања налазио до почетка Другог светског рата првобитни храм Светог Марка, изграђен у доба београдског митрополита Петра Јовановића (1833-1859) и кнеза Милоша Обреновића, 1835-1836. Почетком 20. века, због наглог ширења града, указала се потреба већ да се у овом делу Београда, Палилули, подигне већи храм. Чести ратови то нису допустили све до 1930. године када су београдски архитекти браћа Крстићи - Петар и Бранко, професори Архитектонског факултета, израдили пројекат новог храма Светог Марка, по којем је између 1931. и 1940. године саграђено садашње здање Маркове цркве. Избијање Другог светског рата омело је потпуни завршетак.
Богослужења су у новом храму вршена током рата и после њега до 14. новембра 1948. године у адаптираном нартексу храма.Тог датума је патријарх Гаврило Дожић освештао храм, урађен у духу српског средњовековног градитељства, по угледу на задужбину краља Милутина, манастир Грачаницу код Приштине на Косову и Метохији. Наравно, размере храма су много веће, Маркова црква дуга је 62 м, широка 45 м, висина главне куполе до крста је 60 м. Унутрашња површина је око 1.150 квадратних метара, а наос храма може да прими преко 2.000 верника, док хорска галерија прима преко 150 певача. Иконостас, по пројекту архитекте проф. Зорана Петровића је из 1991/1992. године и урађен је у мермеру, а иконе на њему у техници мозаика дело су академског сликара Ђуре Радуловића из Београда, урађене су 1996-1998. године. У Марковој цркви су сахрањени: кнежевић Милан Обреновић, најстарији син кнеза Милоша Обреновића, краљевски пар краљ Александар Обреновић и краљица Драга, Ана Јована Обреновић, ту је гробница цара Душана (†1354) по пројекту др Драгомира Тадића, у коју су положене његове мошти донесене из његове задужбине манастира Светих Арханђела код Призрена, гробница патријарха Германа Ђорића, у крипти су похрањени: Митрополит Теодосије (1815-1892), Епископ нишки Виктор (1797-1888), Епископ шабачки Гаврило (Поповић, 1811-1871) и Епископ тимочки Мојсије (1835-1896), затим гроб ктитора старог храма Лазара Панче. На средини храма, испод централне куполе је полијелеј израђен од бакра по пројекту др Драгомира Тадића 1969. године, а урадио га је академски вајар Драгутин Петровић. Линка на којем можете да посетите храм Светог Марка на Ташмајдану: http://www.slovoljubve.com/panorame/beograd/SvMarko/index.html
Извор: Радио Слово љубве
