Вишеградски Дечани

У Вишеграду, на мјесту гдје се спајају двије ријеке, Дрина и Рзав, чија вода свјетлуца на сунцу и шаље одсјај небу, неимар и велики филмски умјетник Емир Кустурица подиже цркву српском кнезу Лазару и косовским мученицима. Емир Кустурица свом племену и народу подиже храм на води.

Ова богомоља је реплика манастира Високих Дечана, умањених димензија прилагођених простору на коме се налази. Складних пропорција и племенито једноставан, овај храм већ од првог богослужења, представља саборно мјесто православних вјерника.

Вишеградски Дечани – како ову цркву назва епископ захумско-херцеговачки Григорије, представља језгро око кога се формирао град који је сав оријентисан ка Цркви.

„По истом том принципу су грађени сви наши најзначајнији манастири. С обзиром да је у самој идеји Каменграда била планирана црква на најзначајнијем мјесту, она ће бити саборна“, рекао је владика на првом богослужењу у овом храму на Видовдан 2013. године.

Којим је надахнућем, вјештином и снагом духа православља грађена ова богомоља, говори чињеница да је за само 65 дана у загрљају двије ријеке изронила једна од најљепших светиња на овим просторима. За ту светињу херцеговачки неимари и дуборесци, Рајко Шиниковић и његова три сина, Предраг, Немања и Дејан, стварају импозантан иконостас који ће красити олтар цркве Лазареве.

„Ја нијесам могао добити већу част од ове. Радили смо досад пет иконостаса за цркве у разним мјестима, али овај који радимо по нацрту, какав постоји у Високим Дечанима, је нешто посебно за нас. Замислите који ће свијет долазити у Андрићград и посматрати наше дјело у цркви коју подиже Емир Кустурица“, прича са поносом умјетник у дуборезу Рајко Шиниковић, који од посљедњег рата живи у Вишеграду.

Он појашњава да се свака линија, сваки цвијет, винова лоза и сва орнаментика пажљиво преносе на липово дрво које је довезено из Руме из Војводине, како би царске двери, стубови, капители и мјесто за престоне иконе били што вјеродостојнији онима из Дечана, које сагради Урош Трећи Немањић, познат као Свети Стефан Дечански.

У току је израда крста, који ће бити висок пет метара и постављен над царским дверима. Вјеште руке мајстора херцеговачких, са длијетом и чекићем у рукама, са посебном пажњом клешу и обрађују липово дрво, пажљиво преносећи сваки детаљ са скице по тачно утврђеним димензијама величанственог крста у који ће бити урезано Распеће Исусово.

У посао су укључена сва три Рајкова сина, најстарији Предраг, дипломирани економиста, други по рођењу Немања, студент права и најмлађи Дејан који је одлучио да се посвети дуборезу и настави очеву традицију. Сви су талентовани и помажу оцу да се овај благотворни и благочестиви посао приведе крају до Васкрса ове године.

„Док урезујемо мотиве на дрвету, испред себе видим свјетло и као да длијетом везем причу, коју ће многи поклоници храма у Андрићграду ћутањем читати са олтарских двери, јер сваки детаљ има своје значење. Због тога ово и није посао као сваки други. Ово је уграђивање себе у светињу која остаје за покољења”, прича млади Немања Шиниковић.

„Задужбинар Вишеградских Дечана Емир Кустурица, често наврати да види како радови напредују и инсистира да сваки детаљ буде вјеродостојно и прецизно урезан у дрво”, прича млади дуборезац.

До сада је урађено 80 одсто свих дијелова иконостаса, који ће потом ићи на даљу обраду у Београд, у радионицу за полирање дрвета, након чега ће сви орнаменти бити пресвучени златним листићима. Дијелови предвиђени за иконе ће бити осликани умјетничким радом наших познатих иконописаца у византијском стилу.

Шеф градилишта у Андрићграду, инжињер Радомир Стојић, каже да се врши припрема подлоге за осликавање унутрашњости цркве.

„Према већ раније утврђеним договорима са представницима Српске Православне Цркве, професор Кустурица ће за почетак ангажовати пет врсних умјетника – иконописаца. Све треба да буде завршено до Видовдана ове године”, каже Стојић.

„Предстоји још да се уради подни дио у мермеру, биће то рад у мозаику, сличан оном у Саборној цркви у Требињу. Носиви стубови храма ће, такође, добити свој нови изглед“, наглашава Стојић.

Од почетка градње цркве у Андрићграду, ову задужбину Емира – Немање Кустурице посјетило је на хиљаде људи, међу којима су била позната имена из цијелога свијета, од књижевника, умјетника, филмаџија, политичара, државника, славних спортиста, црквених и вјерских великодостојника….

На празник Светог Симеона Богопримца у Лазаревом храму, Свету архијерејску литургију је служио епископ западноамерички Максим.

Владика се тада захвалио Вишеграђанима који су подржали изградњу овако величанственог храма, на овако лијепом мјесту говорећи: „Сваки наш тренутак живота може да буде благослов, ако је испуњен благодарењем Богу. Сви треба да се радујемо, јер је и ова црква Божија - црква сабраног народа. Посебно ме радује што смо Богу захвалност приносили у започетом храму кнеза Лазара, који ће, ако Бог да бити ове године и освештан“, рекао је у својој бесједи владика Максим.

Изградњом Андрићграда, Вишеград је добио једно урбано језгро по угледу на многе најљепше медитеранске градове. Овај град на Дрини већ сада доживљава преображај из једне вароши у значајан центар са свим културним и другим садржајима који чине један град.

Извор: Митрополија дабробосанска