Вишеобразност папских докумената

Типологија папских докуменaта

Док је Синод о браку и породици у Риму у пуном јеку, шире се размишљања о томе о којој врсти његовог завршног документа могло би бити речи, односно за коју ће се форму пост-синодалнe комуникације одлучити Папа.

При томе није реч о садржини тих докумената, већ о њиховој форми. Тако је енглески кардинал Винсент Николс пре неки дан изјавио да се на крају Синода нада опсежној ексортацији (лат. "exhortatio", ексортација = бодрење, подстицај, али и опомена).

Типологија жанрова/форми папских комуникација изгледа овако:

·      апостолска епистула (посланица)

·      апостолска ексортација (бодрење, подстицај, опомена)

·      декрети и motu proprio (лат. "из сопственог повода")

·      папска була (посебна форма)

·      апостолска конституција

·      енциклика

Апостолска епистула/посланица – лат. (Documenta) Summi Pontifices

Уколико се Папа одлучи да исход гласања на Синоду у духу бискупског колегијума објави у званичној форми, онда ће то највероватније бити пост-синодална апостолска епистула. Тај поступак избора жанра није регулисан, већ о томе одлучује Папа сам у духу своје понтификалне суверености. У протеклим деценијама су папе често прибегавали овом  виду комуникације. Тако је, примера ради, папа Бенедикт XVI након пет Синода за време свога понтификата, објавио укупно четири апостолске епистуле. Само након Синода о ”Новој евангелизацији” из 2012. г. није уследила никаква епистула, будући да је он само неколико месеци после довршења овог Синода абдицирао. Тек је папа Фрања, једну годину након окончања тог Синода, формулисо пост-синодалну апостолску епистулу са "Evangelii Gaudium".

Једна од врста епистула истог типа је и документ "Familiaris Consortio", који је папа Јован Павле II прокламовао 1981.г. Он је био објављен после одржаног Синода о породици и важи до данас за централни документ о канонским основама брака.

Припрема оваквог документа траје нормално једну годину.

При оваквим пост-синодалним документима реч је о једној варијанти апостолских епистула (посланица) које се зову exhortation = ”апостолска ексортација”(бодрење, подстицај, опомена). Тој категорији припадају и декрети и Motu proprio.

 Декрет је форма једноставне црквено-правне (канонске) одлуке коју доноси Папа. Један од њих је проглашење светим (канонизовање). Код Motu proprio (лат. "из сопственог повода") реч је о једном канонској одлуци. Овој форми се прибегава када је реч о одлукама ширег значаја, као што су реформе канонских правила. Последњи пут га је папа Фрања примено још у августу ове, 2015.г. и он представља неку врсту ”закона”. Пример за то је "Summorum Pontificum" из 2007.г. који је папа Бенедикт XVI ставио на снагу.

У том документу је реч о 12 правила за служење Мисе према тридентском ритуалу. Папа Јован Павле II је 2000.г. ставио на снагу нови устав Ватикана у виду једног Motu proprio.

Једну специјалну форму апостолске епистуле предствља Папска була (лат. litteræ apostolicæ), коју не треба мешати са истоименим појмом за ”запечаћени папски документ” (litteræ apostolicæ sub plumbo). Овом формом су се папе последњих деценија ретко служили. У априлу је папа Фрања наговестио у форми буле "Misericordiae vultus" такозвану ”Свету годину милосрђа”.

Апостолска конституција (лат. Constitutio Apostolica)

Једнако за проглашавање правних допуштења користи се и форма ”Апостолске конституције”. Њен предмет је најчешће предмет ширег и дубљег смисла, односно надређеног значења који често превазилази оквире канонских, јуридичких порука. Најчешће се ова форма бира при оснивању нових дијецеза. Папа Јован Павле II је године 1994.  апостолском конституцијом "Gorlicensis" основао бискупију у Герлицу подредивши је бискупији у Дрездену-Мајсену, а апостолском конституцијом "Berolinensis", нову надбискупију у Берлину.

Апостолске конституције могу бити прокламоване не само од стране Папе, већ и од стране колектива бискупа (Сабора), када се сакупе на Концилу. Тако је Други ватикански концил прогласио конституције као што су: "Sacrosanctum Concilium" о Литургији,"Lumen Gentium"о Цркви и "Dei Verbum" о Откривењу, као и пастирску конституцију "Gaudium et Spes" о Цркви у данашњем времену.

Енциклике (гр. εγκύκλιος)

Енциклике су форме у којима се званични догматски садржаји на правно обавезујући начин комуницирају. У њима Папа излаже специфична питања црквеног учења. Досадашња пракса је показала да су овакве форме комуникације често категоризоване сходно сличном жанру, односно тематском кругу, на пример социјалне енциклике. Енциклика  "Rerum Novarum" коју је папа Лав XIII објавио у 1891. години, стоји у тематској аналогији са еколошком енцикликом "Laudato Si" коју је папа Фрања објавио 2015.г., о чему смо недавно на овоме месту опсежно излагали.

приредио протођакон Зоран Андрић, Минхен/Рим