Високо интернационално признање протођакону Радомиру Ракићу
Интернационална Академија Иво Андрић уручила је јуче, 10. децембра, у Удружењу књижевника Србије високо интернационално признање за животно дело протођакону Радомиру Ракићу, дугогодишњем службенику Српске патријаршије и бившем лектору на богословским факултетима у Београду и Фочи, и данас на Академији за црквену уметности и конзервацију.
У образложењу стоји да се признање уручује „за књигу Библијска енциклопедија у два тома, која је сазвучју најзначајнијих енциклопедија и светских библијских лексикона, са лингвистичком корелацијом библијских имена и топонима са најзначајнијим светским лексиконима, као и за делатност на успостављању духовног хијатуса на Духовном сабору у Раковици“.
Високо интернационално признање за животно дело добили су и Александар Петров, историчар и теоретичар књижевности, есејиста и романсијер, за Антологију руске поезије XVII – XXI века, као и за вишедеценијско уређивање часописа у САД Американски Србобран. Алек Вукадиновић, песник, есејиста и књижевни критичар, за вишедеценијско вођење међународног часописа УКС Relations и за тумачење појава у култури и уметности на III програму Радио Београда и тумачење креативног писања. Истом наградом је постхумно одликован Предраг Р. Драгић Кијук за свој свеукупни књижевно-философски опус, док је Катарина Костић примила награду за песничко, прозаистичко и историографско сведочење о духовних виталности српског стваралаштва.
Признање Академије Иво Андрић – Златко Красни за преводилаштво добили су Ксенија и Иван Гађански, посебно за превод грчких песника, од којих је издвојен превод Песама Константина Кавафија.
Високо признање Академије Иво Андрић за књиге добили су: Милан Ранковић за дела из естетике и Душан Стојковић за књиге и антологије у којима психолошки истражује и анализира појам танатоса у делима великог броја аутора у светској књижевности, док је награду за књигу о Београду добио Миодраг Д. Игњатовић.
Даља признања за књигу добили су Љиљана Николић, Бајо Џаковић, Зоран Мачета и Миленко Попић, док су грамате захвалности добили Павло Брајовић Јакоја за оснивање и вођење друштва Морача Розафа у Албанији и за изузетне заслуге у оживљавању српске културе и српског језика у Скадру, као и Мирјана Булатовић, за свесрдан рад у култури и допринос уређењу часописа Епархије канадске Источник.
Десети децембар је важан дан у српској књижевности – дан када је Иво Андрић примио Нобелову награду за књижевност, чиме се мало народа на овим просторима (осим Грка - Казанцакис) може дичити. То је, како је казао књижевник Миљурко Вукадиновић, „најкњижевнији дан“ у нас.
Награде је образлагао председник жирија песник Предраг Богдановић Ци, док их је уручио председник Академије Иво Андрић познати преводилац с немачког и зачетник новог српског романа, поврх свега, културни делатељ Радомир Смиљанић.
