Византијски светитељ
Православни богословски факултет Универзитета у Београду објавио је превод зборника Виазнтијски светитељ, који је приредио Сергеј Хекел. Уредник издања је Владика Максим (Васиљевић), а преводилац са енглеског је Славиша Д. Костић, дипл. теолог. Зборник обухвата предавања која су била представљена на Четрнаестом пролетњем Симпосиону византијских студија, Универзитет у Бирмингему.
Зборник је у четири поглавља: увод, Светитељ и друштво, Литерарни жанр Житија светих и Светитељ у култу и уметности. Уводни текст је написао и уредник издања Сергеј Хекел у коме је описао циљ и задатке овог врло вредног зборника. Уводни одељак се састоји из три предавања Византијских студија - Антоније Брајер, Пахомије и идеал светости - Хенри Чедвик, Хеленско и оријентално порекло светости - Хан Џ.В. Драјверс. Од 1967. године Институт за византијске студије при Универзитету у Бирмингему организује годишњи семинар о Византији, а овај зборник представља четрнаесто окупљање. У првом тексту, Антоније Брајер говори о пореклу идеала светости и настанку агиографске литературе, затим говори о византијском светитељу у светуи на крају о култури и уметности. Хенри Чедвик у тексту Пахомије и идеал светости говори о ранохришћанском виђењу светости наводећи Тертулијана, Оригена и Јевсевија Кесаријског, а затим говори о Пахомијевом житију и његовом исповедању вере и његово монашко правило и на крају је говорио о Пахомијевој заједници и његовим наследницима који су касније устројили монашки живот на Истоку. Хан Драјверс говори о разлици и сличностима хеленског и оријенталног порекла светости.
Други део зборника именован као Светитељ и друштво се састоји од пет студија: Политизација византијског светитеља - Сјузан Ешброк Харви, Политички светитељ једанаестог века - Розмари Морис, Византијски аскета у дванаестом веку - Пол Магдалино, Идеал светости и светитељи у периоду раних Палеолога - Рут Макридес, Јуродиви светитељи - Ленарт Риден. Прва студија говори о стању у држави и Цркви у V и VI веку, а аутор студије истиче Јована Ефеског и Јована Мосхоса. Друга студија говори о светитељству у XI веку, са посебним освртом на утицај друштва и самог стања у друштву и држави на Цркву, односно на монаштво. Трећа студија говори о византијском светитељу у XII веку, у тренутку опадања интересовања за писање агиографске литературе и тражења алтернативних извора, са посебним освртом аутора на улогу византијског цара Манојла I Комнина. На ову студију се надовезује се и текст идеал светости и светитељи у периоду раних Палеологау коме се говори о Јовану Милостивом, Јовану Ласкару, патријарсима Арсенију и Јосифу и Мелетију Исповеднику. Студија говори о обнови занимања за светитеље и светитељство и канонизацију. Последњи текст у овом поглављу говори о Паладијевом Лавсаику, затим о Леонтију и Симеону Салосу.
Трећи део зборника - Литерарни жанр Житија Светих, се састоји од студија: Другоразредна житија светих у рановизантијском свету - Роберт Браунит, Светитељ као симбол - Михел Ван Есброек, Св. Полихроније и његови сапутници, али који Полихроније - Ана Крабе, Acta Sanctorum и Боландистичка методологија у изучавању хагиографије - Флор Ван Омеслехе, Самоканонизација: Пристрасни извештај Никифора Влемида - Јозеф Мунитиц. Сви текстови се баве методологијом и настанком агиографске књижевности, а на крају појмом канонизације и самоканонизације Никифора Влемиде.
Последњи део зборника Светитељ у култу и уметности је врло занимљив и прави је закључак овог врло вредног зборника како за оне који изучавају богословље, агиологију, тако и за оне који се баве иконографијом и црквеним уметностима. У овом делу су представљени текстови: Промет реликвија: позни римски извештаји - Е.Д. Хант, Улога византијског светитеља у развоју култа икона - Николас Гендл, Масовна производња предмета са ликовима византијских светитеља (приказ) - Дејвид Бактон, Четрдесеторица у уметности (приказ) - Зага Гавриловић, Иконографија византијског светитеља у добу просвећености у једанаестом и дванаестом веку (приказ) - Вера Лихачева, и Панегирици византијских светитеља - Спирос Вријонис Млађи. У свим студијама у овом поглављу се говори о самом настанку икона светитеља, о односу црквене уметности и аскетизма, и на крају о панегирицима светитеља.
