Вјечна Ти памјат, приснопамјатне Димитрије!
„Занео си ме љубавном чежњом, Христе, и изменио Твојом љубављу”
Вјечна Ти памјат, приснопамјатне Димитрије!
Пут Православља је испуњен тешкоћама и крстовима, али је то стаза на којој се Бог прославља и Коме се за све благодари – ради Васкрсења. И притом сами себе, једни друге и сав живот свој Христу Богу предајемо.
Знали смо да тај дан мора да дође. Дан одласка Димитријевог у покој Божји. И тај тренутак је сада, јер –невидљиве Двери отвориле су се пред њим и одводе га Христу.
Велики човек? Искрени хришћанин? Узорни академик? Уважени музиколог? Да, све то. Али, на јединствен – димитријевски – начин.
На димитријевски начин је ученицима Богословије говорио о ономе што професори нису могли или смели. Да је вера – трајна усхићеност Богом. Говорио им је о Светој Гори. И о томе да је Хиландар жариште наше духовности. Говорио и жарио их тим пламеном.
На свој, димитријевски начин учио је своје хористе да поштују вековно Предање Цркве. У димитријевском маниру их је упознавао са аутентичним верујућим људима, од Ремете до Грчке и Русије. Учио их је да Запад уважавају и да га не отписују једним потезом пера. На димитријевски начин.
Можда је понекад његова мирољубивост некима личила на пијетизам, а бујајућа духовност на занесеност. Али, њега земља није спречавала да живи на небу – током целог свог живота. На димитријевски начин.
Био је другачији! А такви другачији одлазе. И нема их много међу нама. И ако тугујемо, тугујемо због те празнине и брисања другачијости у ери бесомучног копирања.
То су они што су у свим фазама послератне Србије – комунизам, социјализам, национализам, евроинтеграције – показивали свима да хришћански живот није раздвојеност духовног од световног. Освећују се и душа и тело, и говор и тишина, и делање и тиховање, и присуство и одсуство, и целина и део. И да даје духовне савете који подижу из безнађа и воде са оне стране смрти, на обалу есхатолошке слободе.
Када год смо га сретали, дочекивао нас је осмехом који је стављао до знања да зна наше теме, проблеме, борбе, осећања. Тиме је показивао да нисмо остављени и да су недостижне ствари могуће ако имамо вере. Због те вере је могао да стекне пријатеља међу незнанцима.
И да постане доброчинитељ небројеним младим људима, који ће се заувек сећати његове личности. Оригиналне. Димитријеве.
М. Васиљевић
