Владаоци, научници, клирици – људи који су дали дух средњем веку

Жак Ле Гоф: „Људи средњег века: од Августина до Жан д‘Арк“ (Jacques Le Goff: Menschen des Mittelalters. Von Augustin bis Jeanne d'Arc,wbg Theiss in Wissenschaftliche Buchgesellschaft, 2020).

Ко су били Виљем Освајач, Данте Алигијери или Елизабета Турингенска? Који су догађаји одредили њихову судбину? И какав је њихов утицај био на друштво? Француски историчар Жак Ле Гоф и тим стручњака за историјска питања медијевистике представљају кључне личности средњега века. Међу њима су папе, теолози, јеретици, писци и откривачи, као и жене са великим утицајем. У животу тих сведока епохе средњега века одсликава се значај породице и цркве, однос према болестима и устројство сталешког друштва.

Овде је портретисано 100 познатих личности у временском луку од 4. до 15.века. Са 170 репродукција уметничких дела оновремених уметника-савременика илустрована је епоха. Дворски живот је представљен на примерима краљева, царева и племства: Карло Велики, Ричад од Лављег срца и узвишени витез Снори Стурлсон, као и папе Гргур Велики и духовни ауторитети и моралисти као што су Мартин Туронски, Фрања Асишки, Бернард Клервовски. Затим значајне жене: Хилдегард из Бингена, краљица Елеонора Аквитаније, Матилда из Каносе. Морепловци, пустолови и проналазачи светова: Марко Поло, Хајнрих Морепловац и Кристифор Колумбо. Хероји епске маште у виду колективног сећања, као што су краљ Артур, Роланд или Робин Худ нису портретисани.

Узор овом делу је, какао приређивач Ле Гоф истиче, историјска галерија портрета ”Људи ренесанце”, коју су написали Robert C. Davis и Beth Lindsmith.  

Средњи век: не мрачни, већ доба стваралаштва

Слика средњега века као доба које је било против напретка и образовања заправо је мит. Посебно високи средњи век предњачи кроз све већи значај градова као центара учености, са изградњом катедрала и оснивањем универзитета. Ова књига баца ново светло на то доба и његове људе и показује да је средњи век заправо стваралачко, динамичко време. Ово је књига коју би сваки академски образовани читалац требало да упозна, а међу њима и који српски издавач ко би се осмелио да ову књигу преведе на српски. 

Протопрезвитер-ставрофор Зоран Андрић (Минхен – Рим)