Владика Атанасије богослужио у Гламочу
Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, у трећу недјељу Великог и часног поста - Недјељу Крстопоклону, 19. марта 2017. године, учинио је молитвено-пастирску посјету Гламочу и том приликом у храму Силаска Светога Духа на Апостоле служио свету архијерејску Литургију.
Саслуживали су протојереј-ставрофор Драган Шкалоња, парох певе парохије шиповске, протојереј Слободан Кљајић, парох гламочки, јереј Срђан Белензада, парох друге парохије гламочке, и протођакон Никола Перковић.
Светој Литургији присуствоваво је начелник Општине Гламоч г. Радован Марковић. На Литургији је учествовало мноштво вјерника, старијих и дјеце, од којих су многобројни приступили светој тајни причешћа.
Окупљеном народу Божјем у храму обратио се Преосвећени Владика г. Атанасије који је поучио вјерне о тајни Крста, којем се на Крстопоклону недјељу поклањамо. -Поклањајући се Крсту, славимо живот, обнову живота. Стављајући данас Крст на средину храма, као знак побједе живота, Црква нас позива да прихватимо живот, да не бјежимо од њега, нити једни од других, као што данас многи чине. Не смијемо побјећи, морамо остати и опстати, у свему пронаћи радост живота. Христос је савршен примјер хитања у сусрет другоме и његовим патњама и недаћама, подносећи их као своје.
Евхаристијско сабрање продужено је за трпезом љубави, коју је за Епископа и свештенство и вјерни народ припремио протојереј Слободан Кљајића, са својом породицом.
На повратку из Гламоча ка Босанском Петровцу епископ Атанасије је посетио храм Светих апостола Петра и Павла у Вагану, недалеко од Гламоча, који је по благослову Епископа у фази обнове. Изградња садашњег храма је почела на хришћанском археолошком локалитету - старом црквишту давне 1890. године, а освештан је 1910. године. У Другом светоском рату запаљен је 1941. године од стране усташа НДХ. Тако оскрнављен и демолиран, откривен и незаштићен, био је све до 1972. године, када својим доласком на службу у Ваган свештеник Ђуро Кљајић са благочестивим народом Гламочког поља у тешко комунистичко вријеме, почиње да га обнавља да би 1972. године успео да га покрије и дјелимично обнови. Од јула 1995. године, падом српских крајишких простора почиње нова девастација овога храма, најпре од регуларне војске Хрватске државе, а затим и од НАТО снага, које су у Гламочком пољу основале војни полигон „Барбара“, у чију зону је улазио и храм. Од детонација војних снага НАТО-а, приликом извођења вјежби, зидови храма су додатно растрешени и раслабљени.
Захваљујући ангажованости начелника Гламоча г. Радована Марковића и г. Ранка Козомаре, пресједника Удружења Гламочана у Бањој луци, као и Одбора за санацију и реконструкцију храма у Вагану, затим вјерних гламочака порјеклом из Вагана и Гламоча на челу са оцем Слободаном, са благословом Епископа Атанасија 2014. године започела је обнова овога велелепног храма. Храм је недавно покривен, а у будућности предстоје електоинсталатерски, фасадерски, подополагачки и занатски радови на уредјењу унутрашњости храма, као и спољашњости.
Извор: Епархиај бихаћко-петровачка
