Владика Атанасије служио за Ваведење
Празник Ваведења Пресвете Богородице свечано је прослављен широм православног свијета, а нарочито тамо гдје је он дочекан као храмовна слава: у светом манастиру Хиландару, у Ваведењској обитељи у Београду, у манастиру Завали, и на другим мјестима, а међу њима и у нашем древном манастиру Добрићеву, надомак Билеће.
На сам дан славе велику радост свима окупљеним, а нарочито игуману ове Свете обитељи високопреподобном Архимандриту Симеону, учинио је долазак Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа ЗХиП г.Атанасија, који је и началствовао централним догађајем у прослави манастирске славе - светом Архијерејском Литургијом. Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство епархије ЗХиП, као и свима драги о.Јефтимије, игуман из сусједног манастира Косијерево, са којим је манастир Добрићево у вијековно блиском односу.
У препуном храму народа из оближње Билеће, Требиња и других крајева, све је славило Бога и Пресвету Мајку Божију, са нарочито лијепим појањем сестара из Добрићевског и Петро-Павловског манастира. Осјећала се велика радост. Након прочитаног Св.Јеванђеља Преосвећени Владика се обратио свима сабранима ријечима да данас прослављамо велики празник уласка и увођења Пресвете Богородице у храм Господњи - гдје је уведена да се припреми од малена да она буде храм Сина Божијега, у који ће се Он уселити, очовјечити и родити од ње, и постати Спаситељ свега свијета. То је, истакао је Владика, почетак нашег спасења, са избором Пресвете Богородице од родитеља и са довођењем ње у храм Господњи да одрасте у страху Божијем, у вјери, у љубави, у пажњи, у молитви, да буде васпитана - а васпитана на словенском значи одгајана тијелом и одгајана душом - да би дочекала, када напуни зрелост, а то је на Истоку 12 година, да буде дата као заруцница Јосифу. Јер код Јевреја дјевојка је морала да се уда зато да би потомство достигло до Месије, да дочека Сина Божијега, Спаситеља. И Богородица је од своје треће до дванаесте године живјела у храму, храњена од анђела, храњена благодаћу Духа Светога и плус још одгајивана својом савјешћу, својом вољом, својом љубављу, својом молитвом. Затим, Преосвећени Владика је истакао ријечи Св.Григорија Паламе, који каже да је Пресвета Богородица у храму била први исихаста, први молчалник, први молитвеник. Јер толико се молила да је доживјела још у тијелу, овдје, Царство Небеско и постала је Царство Небеско, јер у њу се уселио Син Божији на Благовијести, када је анђео благовијестио Богородици и она пристала да се у њој зачне и од ње роди Син Божији, Спаситељ наш.
Након тога Еп.Атанасије се нарочито обратио мајкама и родитељима, рекавши да гледају да васпитавају своју дјецу и да је Бог у човјека заложио велике таленте, велике могућности, али је то остављено и човјековој слободи. Јер Бог неће робове, неће принуднике, неће насиље, већ хоће да људи из љубави добровољно као дјеца родитеља слушају Га, воле Га и служе Му да би било на њихово спасење и њихову славу. А у човјеку је, дакле, заложено много дарова Божијих, много талената. Али, до човјека стоји хоће ли их развити, хоће ли их умножити, хоће ли их одгајити, хоће ли их васпитати. Преосвећени Владика је рекао да не треба да се гледа на данашње вријеме, које свашта натура и говори преко несрећних средстава - штампе, телевизије и радија. Они врше прање мозга родитељима како, наводно, они знају како треба васпитавати дјецу. А свједоци смо да је све веће зло, на жалост и међу дјецом и међу омладином, поготово. Него треба гледати да се развија у дјетету оно што је у њега усађено. Дијете има природни осјећај страхопоштовања, богобојазности, то није страх и паника него има једну фину љепоту, један дрхтај, једну трему. Као када пође у храм Божији, као када пође у школу, као кад пође на вјенчање што има једно фино осјећање радости, али и извјесне будности, страхопоштовања. Преосвећени Владика је казао да то треба његовати у дјетету, да има осјећање светиње, а не одмах да све разголићује. У наставку бесједе истакнуто је да треба да се свагда молимо Пресветој Богородици да нас заштити и сачува као милостива, као она која на рукама носи Сина Њеног и да нас чува својом моћном руком...
Након св.тајне Причешћа кренуло се у свечану литију око храма, у којој је ношена и икона Ваведења Пресвете Богородице, коју је том приликом Преосвећени Владика Атанасије даривао светом манастиру Добрићеву.
Након резања славског колача славље се наставило за трпезом љубави у манастирској трпезарији, прослављајући и славећи Пресвету Богородицу и Њеног Сина Господа и Спаса нашег Исуса Христа, Коме нека је слава у вијекове, вијекова. Амин.
Игуман манастира Добрићево
