Владика бихачко-петровачки Атанасије: Божић је шанса за заједнички живот

Божић је шанса. За нова пространства. Обнову човека, појединца и човечанства, порука је Владике бихаћко-петровачког Атанасија. У божићном интервјуу за „Независне“ говори о данашњем поимању добра и зла, позива човјека на буђење, апелује на значење мира у суштини Божића, позивајући вјернике на вредноте празниковања. У овом је интервјуу владика Атанасије говорио и о нескромности у редовима Српске Православне Цркве.

Са каквим осјећањима дочекујете овај Божић и на које бисте поруке празника подсјетили све који слиједе пут хришћанства?

Сваки човек на исти начин треба да прилази овом јединственом празнику, као једној посебној шанси. Шанси заједничког живота. Јер Божић отвара нова пространства за човека, за појединца и за човечанство. По Светом писму, али и по природи, смене дана и ноћи устаљене су појаве. Мржња, правда и неправда, смрт и болест, све те појаве се рециклирају. Једина је новост – долазак Бога на овај свет, у историји човечанства и света ми ту чињеницу прослављамо. Бог долази на свет са планом и циљем да овај свет унапреди, препороди, донесе импулс животу, човека учини јачим од греха, смрти и болести. То је нада. То је циљ. И човек једино треба да се укључи и учествује у провођењу тог Божјег плана.

Данас смо, нажалост, свједоци различитих манифестација регресије духа. И вјерујућем човјеку учини се да се граница између добра и зла помјера…

Човек се отуђио од Господа. И због тога се бришу границе између добра и зла, кроз ратове, мржњу и регресију о којој ви говорите. Поимање добра и зла не би требало да буде промењива категорија. Вредности су човеку дате створењем Божјим и да би задржао здравост, човек треба бити у заједници са оригиналом, са Творцем.

Како унаприједити стање свијести и духа данашњег човјека и овај свијет учинити бољим за живот?

Божићем. Управо због тога кажем да је Божић нова шанса, јер ми отварамо нове визије и светоназоре пред собом, враћамо се истинској природи човека. Ви сте у праву, јер многи људи данас нису свесни да живе у лажним световима. Рецимо, кад су људи у власти, то можемо видети, како забораве да их и једна најмања кијавица може покосити, али нису свесни када и колико су одлутали од реалног живота. Због тога многе болести и несреће на личном плану разбију нашу илузију у којој живимо. Од нас се тражи да се саберемо и будемо пре свега заједно, јер је Бог дошао да би био уз нас, уз човека. Мир Божји прати и опроштај и помирење које дајемо и тражимо.

Чини се, међутим, да се често вриједности о којима Ви сада говорите занемаре као суштина празниковања, јер свједочимо обиљежавању празника и уз алкохол, оружје…, чак и на Бадње вече. Колико Црква може да утиче да се то промијени, да се вјерник врати на пут, прије свега мира Божјег у данима Божића?

Јако је добро да сте то поменули. Црква може да учини и ја апелујем на све љубитеље живота да сачувају разум и позивам човека на мир. Јер Бог, све што је створио, створио је добро, а ђаво, како нам је већ познато, настоји то преиначити јер има свој програм, програм смрти инспирисан мржњом. Највише боли када успева у томе, посебно кроз пороке. Подсећам, и у тропару, дакле молитви божићној, Исус је светлост разума и извор мудрости. Зло уништава здрав разум, а разум је командант, разум је створитељ закона и пресудан за човека и заједницу. Када се разум окупира, настаје хаос. Управо због тога, апелујем на љубитеље живота да сачувају разум.

Вољела бих да чујем Ваше мишљење о примјерима недосљедности у завјету скромности у редовима Српске православне цркве? Предмет критике су материјалне вриједности, раскошна имовина…, а то је далеко од принципа скромности на коју је својим примјером позивао патријарх Павле и сасвим сигурно штети угледу СПЦ.

Хвала вам на овом питању и, нажалост, ваша оцена стоји. Добро је постављати га на тај начин, посебно и у време Божића. Ви сада говорите о недоследности, која се, слажем се, појављује чак и код неких верских људи. Подсећам, Исус се родио у пећини, не ни у, материјално гледано, просечном дому, и рекао је „научите се од мене, благ сам и смирен и ви ћете свој мир наћи.“ Али, има много и оних који у СПЦ следе пут Исуса или Јована Крститеља или светог патријарха Павла. И о њима треба говорити и те примере запазити. Нити један свештеник Епархије бихаћко-петровачке није имућан, ја вам то гарантујем, сви они су се одлучили на велики подвиг – љубављу доприносити. Осим тога, које то богатство један свештеник може више да има?

Чини се да су многе кризе узроковане болешћу породице, као ћелије друштва, кроз недостатак времена, неквалитет односа, изгубљен контакт међу родитељима и дјецом. Како оздравити породицу?

Без породице је немогуће и замислити здрав живот друштва, јер дете треба ослонац и храброст од оца, љубав и мудрост мајке, да би другога могло охрабрити или омудрити. Најбоље очувана породица је тамо где је црквена побожност. Црква може бити и замена за дете које одраста без оца или мајке. Породица је нарочито окупљена о Божићу, који нас позива на све то. Дакле, и због тога, Божић је шанса.

Прича о свештенику

Владика сматра подвигом живот с љубављу и преданошћу Господу, односно проповиједање тих вриједности живота.

„Један мој свештеник је тражио допуштење да оде код зубара и када га је лекар питао какве зубе жели и колико беле, рекао је да жели функционалне, па могу бити и црни. Јер, објаснио је, потпуно озбиљан, да народ с којим он ради има жуте зубе или их и нема, а он једноставно не жели да се разликује од људи с којима живи“, каже Атанасије.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка