Владика Фотије: Пећки храм


Може ли се читава историја
видети за један дан,
може, српска,
ако дођете
у Пећки храм

У порти као да литије
непрестано круже,
правећи око древног
Арсенијевог дуда
изглед руже,
које на крају
Косовским божуром
процветају

Ту се, у средини
Пећке порте
и Косовска битка чује,
ево, цар Лазар командује,
за крст часни браћо гинемо,
не узалуд, не за ово,
за малено царство,
већ за оно,
увијек и довијека

Ево погледај, стани,
ево у овим темељима
уписани су сви
српски дани,
како ће бити до Суда,
зар сад Косовка девојка
не прође,
а чују се и уздаси јунака,
дај да им ране уљем
и рујним вином заливамо,
да и ми са њима страдамо

Оно у углу,
нека тужна поворка,
Чарнојевић патријарх на челу,
свој народ српски
у непознато води,
у друге земље, хришћанске,
уздајући се,
да ће Срби тамо
живети у слободи

А свети храм, славом
Светих апостола овенчан,
чија проповед се
по целом свету прошири,
ево у Пећи,
на српском проповедају
о Христу, о крсту
и увек у небо гледају

Поред је друга црква,
Мајке Божије,
Пећке Краснице,
која ову свету обитељ Пећку
чудесно сачува
од Арнаута,
од многих освајача,
јер се њена Икона
показа јача,
својим благим осмехом
светињу штитећи,
да бисмо јој ти и ја,
могли ево, и данас
и сада притећи

Патријарси, архиепископи
и епископи свети,
и њихови кивоти
и сада су пастири,
њима Србине причај
као да су живи,
да те благослове
косовским благословом,
и да га носиш
у недрима својим,
и где год пошао,
Пећкој Патријаршији
дошао

Ево и Светога Саве,
наше духовне
српске главе,
за њим сви свети
из рода нашега,
свети мученици,
Свети цар Лазар
на коњу белом као владар,
и преподобне кнегиње и монаси
зову нас себи,
у Небеску Србију,
ал’ како да идемо,
коме ћемо
Пећку Патријаршију
да оставимо,
јер смо сви овде,
како патријарх Порфирије рече,
код куће,
колико нас има,
јер Пећка Патријаршија је
кућа сваког Србина

Епископ Фотије