Владика Григорије: Кад се сретну човјек и Бог, за човјека настаје спасење

Његово Преосвештенство Епископ диселдорфски и немачки г. Григорије служио је свету архијерејску Литургију на празник Сретења Господњег у цркви Свете Тројице у Доњем Острогу.

Саслуживали су острошка сабраћа архимандрит Мирон, протосинђел Сергије, јеромонах Владимир, јерођакон Роман, као и протојереј Радмило Чизмовић, пјешивачки парох, и јереј Ранко Радоњић, саслужитељ у острошкој светињи.

После читања зачала из светог јеванђеља о Сретењу Христовом са Симеоном Богопримцем у храму у Јерусалиму, архипастриском беседом сабраном монаштву и верном народу обратио се владика Григорије:

-Јосиф и Марије чине све како је по закону прописано и Сина првјенца носе у Јерусалим да принесу жртву, двије голубице. Да принесу жртву као што су се жртве до тада приносиле. На том мјесту у храму чека их парведни Симеон Богопримац. Видимо из овог Јеванђеља да ни Јосиф ни Марија нису сасвим знали о чему се ради. А Симеон који бјеше праведан, који је чекао утјеху Израиљеву и који је био надахнут Духом Светим, осјетио је да је то Дијете које су они донијели у ствари Спаситељ свих. И онда проговара врло важне и занимљиве ријечи. Овај који овдје лежи, Којега су они донијели ту у храм као Дијете рођено од жене, али и онај који је Син Божји истовремено, Он ће подићи и отворити многе у Израиљу. Та ријеч Светог Симеона врло је важна, јер открива да ће Он постати знак препоречни, да ће остати она стијена о коју ће се многи разбити и она стијена преко које ће многи доћи до спасења.

-Онда се Симеон обраћа Мајци Богородици и каже јој једну страшну ријеч: И Теби ће мач пробости срце. Осјетио је и знао да више нема оног свештенства које приноси жртву у виду неке животиње, у виду голубова, што су приносили они који су били мало сиромашнији, него ће Он сам Себе принијети на жртву за живот свијета. Он ће постати жртва жива, да бисмо ми онда могли да приносимо жртву бескрбну, оно што данас чинимо, хљеб и вино, а да у ту жртву Духом Светим, увијек долази и бива Бог с нама, рекао је владика Григорије.

Тумачећи свето Јеванђеље, Владика је подсетио и на присуство том догађају пророчице Ане која је била посвећена Богу:

-И она је осјетила да се нешто чудесно догађа и дошла је и славила је Бога. Од Светог Симеона ми свештеници можемо да се научимо оној најважнијој ствари која је потребна нама, а то је да будемо вазда они који призивају Духа Светога, јер Дух Свети ће нас научити да препознамо оно што нам долази и оно што предстоји и оно што видимо испред себе. Исто тако да се научимо ми људи од ове Ане која је била посвећена Богу, шта треба да радимо. Треба да славимо Бога, да се радујемо, да пјевамо, да га прослављамо тако да људи виде да смо ми видјели Бога. То нам овај празник открива, то је Сретење Бога и човјека. Зато се и зове тај празник. А кад се сретну човјек и Бог, онда за човјека настаје спасење.

-Сви догађаји које смо славили ове године упућују нас један на други. Чудесно Рођење у пећини, па Обрезање и Крштење, па Богојављење - и увијек је ту Свесвета Тројица. Отац говори: Ово је Син мој љубљени. Дух Свети силази на Онога који се крштава и данас не само да су се срели Бог и човјек у утроби једне Дјевојке испод Њеног срца и да је Он тако примио нашу природу, него се срећу буквално Бог и човјек у храму, Христос и Симеон. Онај који је велики свештеник и онај који приноси жртве, он увиђа и схвата да је пред њим жртва жива ради нас и ради нашег спасења. Зато је овај празник велики, река је владика Григорије и истакао:

-Може нам се десити да је испред нас неко велики, будући светитељ, велики праведник, велики страдалник или можда неко велико срце које се моли. Можда је неки човјек који је помогао неком неизрециво, па му Бог дао велику духовну снагу. Ми врло често једни поред других прођемо као да онај други не постоји. Сваки наш сусрет би требао бити Сретење, да буде као што су говорили египатски монаси. Кад видиш брата свога, видио си Бога свога, закључио је владика Григорије.

На крају богослужења владики Григорију је на служби и благослову заблагодарио острошки намесник Сергије, а владика Григорије се присетио да се замонашио баш у цркви Свете Тројице где је богослужио.

Извор: Епархија диселдорфска и немачка, Манастир Острог