Владика Хризостом служио у Прибоју код Лопара

У сриједу, 4. септембра 2013. године, на дан успомене Светог мученика Агатоника и осталих са њим пострадлих светих мученика из Никомидије, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом служио је свету архијерејску Литургију у селу Прибој код Лопара на Мајевици

Била је ово, истовремено, и прва посјета Преосвећеног Владике Хризостома овом дијелу прелијепе и питоме Мајевице, која се с правом поноси својом славном прошлошћу и свим оним што је српски народ Мајевице, а посебно Прибоја чинио, стварао и дао српском роду. Ове године навршава се 130 година од освећења цркве у Прибоју. Овај изузетан јубилеј честитао је Преосвећени Владика парохијанима Прибојске парохије.

Иначе са Преосвећеним Владиком саслуживали су протојереји-ставрофори Душан Колунџић, Михаило Јовић, Неђо Зарић, Милан Топић и јеромонах Игњатије, сабрат манастира Светог Николаја у Бијељини, као и протођакон Жарко. У бесједи након свете Литугије владика Хризостом је говорио о Светом мученику Агатонику и са њим пострадалим мученицима у Никомидији и позвао све присутне да "не славимо само успомене, већ да се угледамо на свете мученике наше вјере који су свуда и на сваком мјесту свједочили своју вјеру, ревновали за њу и страдали. Свети мученик Агатоник је био свејдок Христов у свијету и учио грчке многобожце правој и свеспасавајућој вјери. Тиме их је ослобађао од њихове митологије, њихове лажне религије који су стварали према својој мјери. Али, његова ревност за дјело Божије, његово свједочење живога, васкрслога и вазнесенога Христа није могло остати некажњено. Мученички је пострадао, али попут свих великих светих мученика вјечито живи на небесима са Господом својим у сабору светих мученика.''

Преосвећени се посебно осврнуо на круцијални проблем нашег народа, а то је неслога и ненавиђење које се јавља као последица рата и позвао вјернике да ''љубимо један другога, као што је нас Бог заволио. Јер сваки онај који каже да вјерује у Бога и да љуби Бога, а мрзи или ненавиди на брата свога лажа је. Јер како може неко љубити Бога кога не види, а не љуби брата свога – икону Божију коју види  пред собом. Сваки од нас, браћо и сестре, је посебна и јединствена икона самога Бога. Зато је Господ и заповједио: љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом, свим бићем својим и ближњега свога као себе самога."

Након Литургије обављен је трократни опход око светог храма, служен помен свим погинулим у протеклом рату, благословљено славско жито и преломљен славски колач.

Извор: Епархија зворничко-тузланска