Владика Хризостом у Босанским Дољанима

Први пут након грађанског рата (1992-1995.) Епископ бихаћко-петровачки г. Хризостом поводом сабора на Убрусу (29.августа) посјетио је село Бос. Дољане, како би са Дољанцима био на њиховом другом окупљању и саборовању.

Село Бос.Дољани смјештено недалеко од Бихаћа територијално је највеће село на подручју Бихаћке Оптине. У њему су искључиво одвајкада живјели, стварали и Богу се молили православни Срби којих данас, нажалост, више нема у Дољанима. То је резултат и последица рата од 1992-1995.године, али још више политике опструкциује повратка Срба у Федерацију БиХ-не која се води од самог потписивања Дејтона до данас.

Парола и девиза генерала Атифа Дудаковића ''убите-кољите све што стигнете, уништите и запалите све што је српско како се Срби не би вратили'' у потпуности је примјењена у Дољанима, али не само у Дољанима већ у читавој Крајини. 1995.године након повлачења српске војска са бихаћких положаја село Дољани су били цијели и нетакнути. Уласком Петог крајишкох корупса под командом Дудаковић Атифа све је претворено у згариште.Нигдје тако није извршено етничко чишћење Срба као у Бихаћкој Крајини. Све што је било српско или што је потсјећало на Србе уништавано је и отимано. Али то се и данас чини. Потес Бихаћ-Бос.Петровац једноставно свим силама се жели отети од Срба. То се већ постигло у Притосци, а ''номади по задатку'' са својим стадима отимају Липу, Пркосе, Дубовско, Теочак, Горијевац и већ се спуштају у села Петровачке општине Врточе и Бјелај. Органи власти - полиција, иако има законску обавезу и право да спријечава сво ово безакоње, једноставно се склања пред овим насилницима и не интервенише, осим ако Срби не устају у одбрану своје имовине. Тада се обавезно органи власти стављају на страну прекршиоца закона и општинских прописа. И поред чињенице коју сви виде, и свак разумије шта се овдје ради неки паметњаковићи се буне што се на јавност износи истина, те упозоравају како сајт наше епархије користи језик мржње, док они својом мржњом раде то што раде. Језик мржње, за њих је, ако им каже: ви отимате нашу очевину! Ви кршите све законе људског достојанства и части! Они би жељели да се о овоме не говори, не пише, док они не заврше посао као што су својевремено- за вријеме комунизма- урадили са Цазинском Крајином и шире. Само прије неколико мјесеци у чисто српском селу Грмуши код Бихаћа одржан је ''сабор'' вехабија. Када се то десило одговорни из Бихаћа и Бос.Крупе нису се огласили и нису осудили најдрскије и најпровокативније спречавање повратка Срба у Грмушу, али што је још значајније уношење страга и пометње међу оне који би се одлучили на повратак.

Село Дољани познато је српској и балканској историографији по ДОЉАНСКОЈ БУНИ из 1858. године, буни која је осим ослободилачког имали и социјални карактер. Прије данашње спаљене цркве из 1911. године постојала је стара скривена дољанска црква око које су се управо окупили Дољансци на буну против дахија и јаничара из Кулен вакуфа, Орошца и Бихаћа, односно против њихова зулума и безакоња. Нажалост буна је угушена у крви Српског народа. Ова Дољанска буна била је најава оне много веће и свеобухватније буне у Црним потоцима из 1875. године, -буне која је довела до Берлинског конгреса, затим нестака Отоманске империје на босанско-херцеговачким просторима и доласка другог освајача Аустроугарске.

Говорећи након молебна Владика Хризостом је изразио своје задовољство што се данас налази у Дољанима, међу Дољанцима који су дошли да прославе УБРУС код зидина њихове спаљене цркве. Потсјетио их је на славу и историју њихива села, њихових предака, али и на огромне жртве које су њихови преци поднијели и у то име их позвао да обнове своју спаљену цркву, да обнове своје домове и долазе кад могу у своје брдовите Дољане.

Доћи данас у Дољане било је заиста велика храброст и одважност. Разлог томе је локални пут који је толико уништен да су и највећи оптимисти повратка морали себи поставити питање: да ли је могуће втаити се у Дољане по оваквом путу, обновити своје имање и живјети овдје? Интересантно, овај локални пут није безначајан. Наиме он повезује пут Авноја у Горијевцу са Штрбачким буком, познатим водопадом. По прошле (2008.) године Општина Бихаћ је тај пут одржавала због познатог рафтинга на Уни и због многобројних туриста који су хтјели стићи до Штрбачког бука, односно до љепотице Уне. Чим су Срби почели стизати у Дољане пут је препуштен пропадању, бујицама итд. Иако је било обећања да ће пут бити поправљен до Убруса то се ипак није десило. Па ипак то није спријечило Дољансце да дођу, да се сретну са својим Епископом, да се Богу помоле, обиђу гробове својих предака и провеселе.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка