Владика Хризостом у Санском Мосту
У Недјељу месопусну, 10. марта, а на дан успомене Светог патријарха константинопољског Тарасија, Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки Хризостом служио је свету Литургију у храму св. ап. Петра и Павла у Санском Мосту. Преосвећеном владици Хризостому саслуживали су протојереј-ставрофор Љубомир Самарџић, парох старомајдански, јереј Ален Марић, парох сански и ђакон Невен Маринковић. За пјевницом су пјевали јереј Владимир Максимовић, парох кључки, ђакон Никола Перковић и свршени богослов Јован Бањац.
У свом обраћању послије прочитаног светог Јеванђеља Преосвећени Владика је говорио на тему Страшног суда Христа Господа и истакао: - На самом почетку Великог и Часног поста, браћо и сестре, Господ нас преко Цркве своје свете подсјећа на Страшни суд Господњи, суд који ће бити, као што каза Господ, сличан одвајању јаради од оваца – једна слика из свакодневног живота добро позната како ондашњим Јеврејима којима се обраћао, тако и нама хришћанима 21. вијека. У овој Спаситељевој причи овце су синоним добра, а јарад су синоним зла, односно одсуство добра. И поред тога што је она једноставна и сликовита, ово је прича о есхатону, прича о последњим догађајима. Управо на то се своди сам смисао нашег постојања, нашег живљења и живота, истакао је Владика.
- Благослов Господњи који добијају они с десне стране Његове, јесу они који добро учинише малом и незнатном човјеку, човјеку ради кога је Добри Отац небески послао самог Сина свог Јединородног да га спаси, да га подигне из ништавила и поврати му смисао постојања. Спаситељ се не поистовјећује са силним и моћним људима овога свијета, нити са богаташима, нити са угледнима, нити са гордима, већ са сиромасима, са голима и босима, са бескућницима, са онима по болницама тешко болеснима и сужњима по тамницама. Не само да им је Бог пријатељ, него и више од тога, Он се са њима поистовјећује, јер рече: Ако једноме од ових малих учинисте, мени учинисте. Исто тако, проклетство се добија због нечињења добра. Онај који не нахрани гладнога, а могао је; који не огрне слабо обученог просјака, а могао је; који не прими бескућника у кућу своју да се огрије и нахрани га, а могао је; онај који не обиђе и не посјети оне по болницама и тамницама, а могао је, - тај по Божијем суду заслужује проклетство због нечињења, због егоизма и егоцентризма! То су они који мисле да су сами себи довољни и не интересују их муке и невоље оних око њега. На жалост, ми управо живимо у једном таквом времену, у једној таквој друштвеној средини у којoj су људскост и хуманост не само девалирани, већ, бојим се, и уништени, приметио је епископ Хризостом.
- Нека нико не помисли да у овој причи има ичега што би мирисало на предистинацију! Не! Не постоји предистинација, али постоји Рај и пакао одређени од постанка вијека и свијета – Рај за оне који чине добро и наслијеђују благослов, и пакао за оне коjи не чине добро и бивају проклети огњем пакленим. Са овим мислима, браћо и сестре, ми улазимо у Велики и Часни пост и добро размислимо шта нам треба чинити. Не тражи Бог од нас немогуће, већ само за нас могуће, а то је љубав према човјеку, дјелотворну љубав која ће из сувишка свога богатства дати ближњему само онолико колико може! Чак ни најисправнија вјера, чак ни највећа дјела без љубави неће нас спасти. Чусте како Свети апостол Павле каже: Не варајте се! Зар не знате да нас неће пред Господа поставити нити једење, нити неједење! Већ само љубав и бригу за човјека, љубав за његово спасење. Један цар подиже многа добра дјела: мостове, школе, болнице, путеве. Због тога би величан од људи, а он се гордо надимаше и размишљаше како му нико није раван. И тако једном у пуноћи своје сујете и занесености пролажаше уздигнуте главе ка новом мосту којег је требао да пусти у промет, па примјети поред пута једну слијепу старицу како проси. И несрећник један! Погледа је, сагну се и узе један мали каменчић и спусти у њену испружену сиротињску руку. У том моменту из њеног слијепог ока проли се једна суза! Потече суза која ће за овог несрећника бити кобна, јер ће бити претежнија од свега оног што до тада и након тога учини, јер кад дође пред лице Господње, она суза слијепе старице би тежа од свих његових дијела која је чинио, због којих се гордио и поносио. Да, браћо и сестре, он је презрео слијепу старицу као човјека, као љубљено биће самога Бога и Господа! Узалуд му је било све друго што је чинио...
Улазећи у Велики и Часни пост, браћо и сестре, не тражимо Господа по врховима своје гордости, већ у окренимо се око себе и видјећемо свуда Господа! Он је ту у ближњему нашем који моли, који проси, који гладује, који је го и бос, који је у болници или заточеништву!, беседио је епископ Хризостом.
Извор: Епархија бихаћко-петровачка
