Владика Исихије богослужио у храму Васкрсења Христовог

У Недељу митара и фарисеја, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије је началствовао светом архијерејском Литургијом у храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање архијерејског заменика протонамесника Филипа Јаковљевића, архијерејског намесника другог ваљевског протонамесника Саше Максимовића и свештенослужитеља Саборног храма

-Наша Света Црква богомудро и постепено нас уводи у подвиг Часног поста, који нас полако уводи у Страсну седмицу, где су сконцентрисана страдања Господа Исуса Христа. Та страдања, крст, смрт и погребење уводе нас у радост највећу и светлост свих светлости – Васкрсење Христово. И то је васкрсење не само Његове, већ читаве људске природе, свих људи – од Адама до данас и до краја света, беседио је епископ Исихије на светој Литургији у недељи посвећеној митару и фарисеју.

-Њој претходи недеља Закхеја цариника, чији поступци оличавају жељу виђења Господа. У овој седмици пажњу обраћамо на смиреноумље, као велики предуслов за заједницу са Богом и ближњима. Свети апостол Лука бележи речи Господње о двојици људи који улазе у храм да се моле- митару (царинику) и фарисеју. То су два приступа, два начина опхођења са Богом. Фарисеј оличава начин поштовања закона и труда великог подвига да се испуни закон, а митар скрушено срце и веру у Господа да само Он може да нас спасе. Као у многим поукама Христовим, не ради се само о два различита типа, јер оба постоје у сваком од нас. Фарисеј је праведник. Он набраја у својој молитви како је праведан, што за Стари завет није неприхватљиво, јер је старозаветна психологија говорила да се испуњењем закона обезбеђује блаженство. Зато он у молитви благодари Богу што није као грешници и указује на митара грешника, објаснио је владика Исихије личност поштоваоца Мојсијевог закона.  

-Наравно, закон јесте тако прописивао, али знамо да је палом човеку немогуће да га испуни, јер је људска природа склона сагрешењима. Насупрот фарисеју, Свети апостол Лука описује митара – цариника, који се покајнички удара у груди, у жељи да се скруши пред Господом, јер је у храму осетио благодат Његову. И он бива више оправдан од првог. И његово смиреноумље треба сви да развијамо у себи. Фарисеј није био лишен плате за свој труд, подвиг и жртве које је приносио Господу, али много више је оправдан цариник који је принео дух скрушен и срце смирено. Зато, треба да ове две побожности сјединимо у једну целовиту побожност. Да не будемо високоумни као фарисеј, већ да свој подвиг чинимо знајући да тиме не купујемо ништа, него да чинимо добро себи и да се наше срце отвори ка благодати Божјој. Али, и поред добрих дела које чинимо, треба да будемо свесни да имамо грехе – нагласио је владика Исихије, пожелевши сабранима да се сви заједно више трудимо током поста, да чинимо више добрих дела, бринемо о ближњима и покајнички исповедамо своје грехе, како бисмо били удостојени да уђемо у славно Васкрсење Христово.

На крају богослужења, владика Исихије је заблагодарио својој духовној деци на молитвама које су приносили за његово оздрављење протеклих дана, када је боравио на лечењу од ковида у Општој болници, позвавши их да то и даље чине за оне који се лече од ове савремене пошасти и здравствене раднике који им својим знањем и трудом у томе помажу.

Извор: Епархија ваљевска