Владика Исихије: У каквим год да смо невољама и оскудицама Господ је са нама

Владика Исихије: Сву своју силу треба да уложимо у добро, али да се уздамо само у милост Божју, јер само Он може да нас укрепи и надахне да чинимо добро..

Претпоследње недеље пред Велики  пост Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије началствовао је литургијским сабрањем у храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање архијерејског заменика протонамесника Филипа Јаковљевића и свештенослужитеља из Ваљева.

-Данашње свето Јеванђеље (Мт 25, 31 36) описује шта ће се збити последњег дана, у часу Страшног суда и Другог доласка Господа Христа. Спаситељ ће доћи у слави, као судија најмилостивији и зато сви морамо да мислимо о томе и да будемо свесни шта је суд Божји и шта нам је чинити да на том суду будемо са онима који стају са десне, добре стране, а не, не дај Боже, са леве, стране грешника који иду у вечну пропаст, казао је владика Исихије и нагласио:

-Важно је да будемо свесни свога греха, да духом улазимо у храм Божји, да видимо да је наш телесни храм у коме живимо укаљан, да видимо да смо грешни, да нема у нама добра, да видимо да оскудевамо у врлини, доброти и љубави. Тек онда, зато што знамо истину, и у тој истини и љубави ми можемо да станемо пред Господа. Суд је Божји сваки дан, сваки час и трен нашег живота. У сваком делу времена ми имамо неку животну ситуацију, у којој треба да пројавимо да смо грешни и недостојни и да треба да жудимо за добрим, али не по својој сили, која је мала. Сву своју силу треба да уложимо у добро, али да се уздамо само у милост Божју, јер само Он може да нас укрепи и надахне да чинимо добро.

-У јеванђељској приповести о Суду Божјем, Господ Христос нас учи да је главни критеријум у ком нас Он мери на Страшном суду то да ли смо живели по љубави или мимо ње. Љубав је највећи дар који нам Господ даје у нашем животу и дар који нас уподобљује Христу, али и дар који тражи нашу делатност. Зато, како наводи писац Јеванђеља Свети апостол Матеј, Господ набраја када је био гладан, жедан, странац… Он показује да је Он тај коме помажемо када помажемо једном од Његових најмањих. То нам показује да се Он поистовећује са нама и зато, кад дође Велики пост, ми се уздржавамо од вишка, свако по својој моћи, по свом нахођењу. Као што Господ силази са неба, поистовећује се и страда заједно са човеком, тако видимо да смо ми ти гладни, жедни, наги и убоги којима Он долази и са којима се поистовећује. То је огромна утеха, јер нам из Његових уста постаје јасно да је Он са нама у нашим страдањима, истакао је ваљевски архијереј и закључио:

-Читајући ову причу, треба да знамо да смо ми они који треба да помогну потребитима, али и они који страдају. Прича о Страшном суду нас теши, јер у каквим год да смо невољама и оскудицама, Господ је са нама. Када смо у стању да дајемо и помажемо ништима, Он тражи да помажемо. Али, када смо и сами ништи, важно је да знамо да је Он увек у близини и да сва страдања узима на Себе. Више добија онај који даје милостињу, него онај који прима. Зато, да бисмо могли да чинимо милостињу, морамо и сами да се поистоветимо са онима који страдају. Велики пост нас управо томе учи. Кад се лишимо нечега, постајемо мало сиромашнији, гладнији, изморенији… Мање се крећемо и забављамо у друштву, више се удубљујемо у себе и тајне спасења. Онда, кад видимо неког ништег, можемо да му дамо нешто као некоме са којим смо се поистоветили и ког у срцу осећамо.

Извор: Епархија ваљевска