Владика Јоаникије: Човјек ће за свој дом највише урадити, ако своју породицу веже за Цркву

Златеш - Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је на празник Светог преподобномученика Стефана Свету Архијерејску Литургију у манастиру Златешу у Томашеву код Бијелог Поља уз саслужење јеромонаха Епифанија, игумана манастира, протојереја-ставрофора Мираша Богавца, пароха бјелопољског, јереја Зорана Бубање, пароха павинопољског, као и јерођакона Антонија и ипођакона Андроника, сабраће манастира Ђурђеви Ступови.

Вјерном народу Томашева и околине, сабраном у светом богослужењу, бесједио је Епископ Јоаникије који се осврнуо на ријечи из Посланице Светог апостола Павла, којима смо позивани да живимо као дјеца свјетлости. На извјестан начин то, према ријечима Преосвећеног Владике, може да се односи на сунчану свјетлост, јер без ње нема живота, а када апостол Павле каже да будемо синови дана, то се, истакао је Владика, не односи на космички дан, нити на дане, који се смјењују са ноћима, него на нешто сасвим друго. “То је Божија свјетлост, а земаљска, сунчана свјетлост је само символ, живи знак оне Божије свјетлости која сија. И сунчана свјетлост је, такође животворна, али за привремени живот, а вјечна, Божија свјетлост, даје вјечни живот и ови наши земаљски дани, који су обасјани сунчаном свјетлошћу, прије или касније се прекраћују. Наше земаљске дане треба да смијени вјечни дан, а земаљску, односно сунчану свјетлост да замијени вјечна свјетлост Божија о којој се говори у Откривењу. То је царство Небеско, то је онај дан који неће престајати, који се неће смјењивати са ноћима, него ће бити вјечни дан. Тада неће бити потребно ово космичко сунце, јер ће се, као сунце вјечно и непролазно, открити сам Господ Исус Христос“, казао је Епископ будимљанско-никшићки.

- Када се на светим богослужењима сабирамо у дом Божији, истакао је Његово Преосвештенство, ми излазимо пред лице Божије да нас обасја свјетлост Његовог лица, да нас обасјају зраци и да примимо ту вјечну свјетлост, колико је то могуће овдје на земљи. “Таква је наша света вјера, она је свијетла, света, даје прави, истински живот, даје пуноћу живота, пуноћу радости. А та радост нам не долази тек онако, него долази преко крста, преко жртве и подвига. Добра прилика да учинимо малу жртву, да понесемо крст свој ради нашег и спасења наших ближњих, је овај пост, као и сви остали постови током године. Јер пост, с једне стране, јесте одрицање, али је, с друге, заиста, велики добитак. Колико год да се подвизавамо, постимо и одричемо се, то је мало у односу на оно што добијамо. И кад учинимо мали напор, али ако је са вјером, љубављу и покајањем, Господ ће нам дати оно што је важно за наше спасење“, рекао је Епископ Јоаникије. Према ријечима Преосвећеног Владике, треба да научимо да постимо духовни, “свијетли пост“ о коме говори и Свети пророк Исаија, јер нас такав пост разрешава бремена греховних и у наша срца усељује љубав, доброту, милосрђе, добре мисли и добра дјела. “То је пост који нас подстиче да чинимо добро, а да не мислимо зло, да очистимо своје срце од пакости и злобе, да свој језик не дамо за оружје свађи и расправи, него да он преноси наша добра осјећања и добре мисли. Тамо гдје је срце племенито и чисто, биће племенита ријеч и мисао, која се саопштава тим ријечима, јер из срца излази ријеч. Какво је наше срце, какво је стање нашег срца, такве су нам мисли, такве су нам ријечи и наша дјела. Треба да обратимо пажњу на своју душу, на своје мисли, а, нарочито, на своје срце. Срце је центар живота, не само тјелесног, него и духовног живота. Срце је, чак, центар људских мисли, јер, пише у Светом Писму, а то је мало дубља наука, него савремена психологија, да из срца излазе добре и лоше мисли и да добру мисао треба гајити у свом срцу“. 

“О томе треба да се потрудимо у ове дане Божићног поста, припремајући се за најрадоснији празник, онај празник који доноси радост сваком човеку који је хришћанин, а нарочито, нашим породицама, јер Божић јесте црквени празник, али је и породични празник. У томе и нема много разлике, јер хришћанска породица је мала црква. Човјек ће за свој дом највише урадити, ако своју породицу веже за Цркву, ако дјецу своју доводи у цркву, ако их васпитава на прави начин, ако их учи вјери да их Бог просвети и уразуми, јер колико год се човјек труди око васпитања не може учинити баш све. Треба оставити Богу мјеста да Он дјелује“, закључио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије, пожеливши срећну службу у овој светој обитељи, новооснованом манастиру Светог пророка Илије у Томашеву: “Нека буде срећно и благословено, нека оцу Епифанију Господ дарује снаге да носи свој крст обнове ове светиње и осталих светиња овдје у Вранешкој долини. Нека свима вама, драга браћо и сестре, Господ дарује снаге да идете путем Божијим да се духовно обнављамо, па ће се тако обновити и наше светиње, а, што је најважније, тако ће се обновити Црква Божија и наше заједништво, да се, на такав начин, прослави име Пресвете и животворне Тројице, Бога и Спаситеља нашег. Амин.“

Шавник - На подручју општине Шавник, према ријечима надлежног пароха јереја Драженка Ристића, постоји 20 сеоских храмова, а о некадашњем црквеном и духовном животу овог краја живо свједоче обновљени манастири Бијела и Подмалинско, неколико црквишта и остаци порушеног манастира Јеловица, за који се претпоставља да потиче из периода послије обнове Пећке Патријаршије 1557. године. Тежак период током и послије Другог свјетског рата оставио је посљедице и на шавничку парохију, када су богослужења скоро у потпуности престала, а многе цркве запустјеле и препуштене људском немару и зубу времена. Са благословом Божијим, а великим трудом надлежних архијереја, духовни живот на подручју општине Шавник почео је да се обнавља посљедњих двадесетак година. Заслугу у обнављању храмова и литургијског живота, свештеник Ристић придаје садашњем архимандриту Исаији Крговићу, игуману манастира Бијела, који је већи дио своје свештеничке службе и монашког подвига посветио обнови и украшавању светиње у Бијелој.

“Његовим доласком у манастир Бијела почиње обнова, како светиња, тако и духовног живота народа овог краја. Неколико храмова је већ обновљено, а током ове године настављена је обнова цркве Светог Архангела Михаила у селу Милошевићима, објашњава јереј Драженко Ристић. Он наводи да је у селу Мљетичак, уз помоћ мјештана и људи добре воље, обновљен стари звоник саграђен, поред цркве Светог Јована Крститеља из 884. године. Обнову оог храма финансирају житељи Пошћења и људи добре воље који нијесу из овог села. И у селу Превиш биће обновљена црква Светог великомученика Георгија из 1627. године. Планирано је да се наредне године изврши санација шавничке Саборне цркве, где ће са радом ускоро почети вјеронаука за дјецу, омладину и одрасле, која ће, нада се отац Драженко Ристић, побољшати духовну свијест житеља овог, привредно веома запуштеног, краја.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка