Владика Јоаникије: Молитвама и узрастањем у вјери Пресвета Богородица постала је и сама Храм Божији

Господ је промишљајући о спасењу свијета и спасењу рода људског кроз вјекове и времена, изабрао Пресвету дјеву Богородицу од свих родова и свих оних који су се појавили овом свијету, да преко ње устроји спасење и свој долазак у овај свијет. Зато је њено рођење тако славно и величанствено и знаменито у много чему. У житију њених Светих родитеља Јоакима и Ане читамо да су живјели побожно и праведно пред Богом, а, по Божијем промишљању, задуго нијесу имали дјеце, били су безродни и безплодни због чега су трпјели срамоту пред цијелим народом Божијим Израиљем. Али, Бог тражи најчвршће карактере да преко њих устроји оно што је за наше спасење и покаже њихове врлине, макар то пред људима понекад изгледало понизно и као неки изузетак или отпадништво. Бог често преко таквих устројава спасење свијета. Тако је преко Светих Јоакима и Ане устројио да се роди Пресвета дјева, Она која ће зачети у својој пречистој утроби од Духа Светог Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа.

Свети праведни Јоаким и Ана су се, из благодарности на дару и слободи којим их је Господ овјенчао, завјетовали да ће своје дијете посветити на службу храму Божијем, како би од малих ногу она била слушкиња Господња. Она је, одрастајући при храму јерусалимском и освећујући своју душу и тијело непрестаним молитвама и узрастањем у вјери, и сама постала храм Божији. То Њено живљење од најранијег дјетињства је чудесна тајна, тајна велике побожности и великог Божијег промишљања. А каква је тек тајна коју је Господ устројио када је одлучио да савије небеса, сиђе и настани се у Њеној пречистој утроби ради нас и ради нашег спасења. Све је то толико знаменито, дивно и величанствено да људски језик не може описати, ни архангелски ум не може да схвати, јер је то најдубља тајна љубави Божије, која обухвата цијелу васељену и која обухвата сваког човјека, сваког од нас. Ради нас људи и ради нашег спасења Бог је благоизволио, предодредио и учинио такво спасење овог свијета, да се настани у утроби Пресвете дјеве, да од Ње прими људску природу и да ваистину постане човјек - човјек који у себи носи божанство, да би нас, преко своје људске природе, сјединио са Богом, да би нас уздигао ка небесима, да би нас осветио, очистио, просветио, да би нам даровао нови живот, нову радост, ново стање, ново осећање.

Из беседе Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникије
изговорене 21. септембра 2009. године
у манастиру Косијерево у Бањанима код Никшића