Владика Јоаникије: Научите дјецу љепоти вјере хришћанске
Свети Божји људи нас уче који је смисао хришћанског живота, а то је сјединити се са Христом и живјети новим животом, имати Христа, Христов живот у себи. То је тај нови живот, то је оно што је једино трајно, што има трајну вриједност, што испуњава смислом човјеков живот. Наравно, и све друго у животу што је драгоцјено, вриједно помена, јесте важно, али је циљ сјединити се са Христом. Циљ је стећи благодат Светог Духа и зато, драга браћо и сестре, кад улазимо у храм чија је тајна велика и обухвата и небо и земљу, треба да улазимо са страхом Божјим, треба да улазимо отвореног срца, отворене душе да примимо Божју благодат и Божју милост што више, јер, храм није обична зграда, није пијаца, није кафана, него је Светиња над Светињама.
У храму стојимо пред лицем Бога живога и стојећи пред лицем Бога живога, молећи се Богу, тако се освећујемо, тако се оплемењујемо, препорађамо, постајемо нови људи и наш живот, наша заједница се испуњава смислом.
Зато и ви родитељи треба да поучавате своју дјецу; лијепо је кад имамо много дјеце у цркви, није страшно и ако неко дијете заплаче, ако се, помало, чује жамор дјечји, јер они не могу да стоје, нијесу још у том узрасту да буду озбиљни, али, ипак, дјецу треба да васпитавате. Учите их да улазе у храм Божји са страхом Божјим. „Приђите чада, послушајте мене, страху Господњем научићу вас“. То је онај позив родитељски. Ако хоћете да од ваше дјеце постану прави људи научите их љепоти вјере хришћанске, научите их како да улазе у храм, приволите их да заволе љепоту дома Божјег и онда сте учинили много. Уколико сте им стекли богатства и обезбиједили их материјално, то још не значи ништа. То може, уколико их нијесте правилно васпитали, да послужи за њихову пропаст и за њихову несрећу, па се често догађа, да несрећни родитељи како би угодили својој дјеци дају им рано и прерано да возе кола и зато много омладине страда.
Постали су родитељи неодговорни, постале су нам породице раслабљене, а због чега него зато што смо се удаљили од заповијести Божјих, па смо се раслабили, наше породице су раслабљене, али, Бог је Онај Који нас подиже, Који нас враћа, уздиже, оплемењује, оснажује, умудрује и показује пут спасења. Данас, на овај дивни, свети празник, да се помолимо Светом Димитрију солунском мироточцу, а он је познат по томе да је из његових светих костију потекло Свето миро, што је нарочити знак присуства и дејства благодати Светог Духа, да се њему помолимо који има слободу пред Господом, који је ту слободу задобио у Христу Исусу својом жртвом, својом вјером, својим неустрашивим исповиједањем вјере и својом крвљу. Да се помолимо њему да се он за све нас помоли пред Престолом Божјим да Господ ниспошље благодат Своју на народ свој, на Цркву своју, на све нас, на цио васиони свијет да нас оплемени, научи да идемо путем Божјим, да носимо свој крст и увијек славимо име Божје Оца и Сина и Светог Духа.
Беседа Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија
изговорена на Митровдан 2015. године у Саборном храму у Никшићу
Извор: Епархија будимљанско-никшићка