Владика Јоаникије: Нека је благословена година доброте Господње, Онога Који је једино ново под сунцем

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је, у петак, 13. јануара у поноћ (Оданије Рождества), у Саборној цркви Светог Василија Острошког у Никшићу чин благодарења за почетак новог 2012. љета доброте Господње. Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије служио је у суботу, 14. јануара, на празник Обрезања Господа Исуса Христа и Светог Василија Великог (Нова Година), Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

“У ове празничне дане прослављамо Господа Који је дошао у овај свијет, Који је дошао на такав начин што се оваплотио, како пјевамо у црквеним пјесмама, Предвјечни Бог постао је дјетенце младо, ради нас и ради нашег спасења. Од Божића до Нове године прослављамо рођење Христово, а од овог дана, када празнујемо Обрезање Христово, припремамо се за још један велики празник – крштење Христово или Богојављење. Обрезање је празник који има велики значај.

Овај старозавјетни обред, устројен још у Аврамово доба, имао је смисла само да нас припреми за духовно обрезање. То нам постаје јасно по томе што га је и сам Господ испунио, а испунивши га и укинуо, направио га сувишним, јер нам је Он дао ново обрезање – Свето крштење“, казао је Његово Преосвештенство.

Он је истакао да духовни смисао обрезања није укинут, него управо испуњен и када се говори о обрезању, тиме се, заправо, мисли на крштење. Тјелесно обрезање припрема је за духовно обрезање, а значај тог старозавјетног обреда Епископ Јоаникије је сликовито описао примјером из свакодневног живота.

“И воћку обрезујемо да не би подивљала, да би боље напредовала и што бољи плод доносила. У томе је смисао и духовног обрезања, јер са нашег духовног бића треба одстранити нечистоту, прљавштину, срамоту и мрак, које је гријех нанио на људску природу и људску личност. Они који су духовно обрезани, који су, заправо, крштени, призвани су да доносе добре духовне плодове. Ни воћку, коју припремамо да доноси добар плод, није довољно само обрезати, него је треба окопавати, заливати и пазити да би била здрава, а ништа мањи труд није заповијеђен ни онима који се духовно обрезују, јер није довољно само бити крштен, него треба живјети и трудити се у складу са Светим крштењем и завјетом који смо положили, ступајући у заједницу са Богом. Ту заједницу треба потврђивати свакодневно.“

Као што ни воћка не може да живи без сокова које црпи из земље, без воде и сунца, ни човјек, према ријечима Преосвећеног Владике, не може да напредује без труда. Кроз труд, нарочито кроз пост, молитву и друге хришћанске врлине, човјек се духовно храни, напредује и духовно узраста.

“Значај духовног обрезања свједоче и Свети Божији људи, какав је био Велики међу светима – Свети Василије Велики, по коме је Свети Василије Острошки добио име. Свети Василије Велики није нимало случајно понио епитет Великог, јер је постао васељенски учитељ и насљедник апостола, човјек свијетлог ума из којег су, његовим трудом и благодаћу Пресветог Духа, биле одстрањене све нечистоте греховне. Тако убједљиво и са апостолским ауторитетом је излагао истине свете православне вјере, штитио Цркву и вјеру од разних јереси, раскола и несрећа. Био је стуб око кога су се сабирале остале велике личности тог доба, Свети Григорије Богослов, Свети Григорије Ниски и многи други Свети Оци и учитељи Цркве.“

“Тако истинито је излагао најдубљу теологију о Светој Тројици да је постао ослонац и узор многим каснијим теолозима. У исто вријеме био је учитељ побожности и врлинског живота, што се не догађа тако често да је неки учитељ догматске теологије истовремено учитељ побожности и аскетског живота.

Свети Василије Велики је то спојио у својој личности, тако да је био учитељ епископима, монасима, вјернима и цијелој Цркви до дана данашњег, јер га је Господ просвијетлио, осветио, обожио и учинио органом Пресветог и животворног Духа, да свједочи истину о оваплоћењу Христовом и о нашем спасењу“, бесједио је Његово Преосвештнство Епископ Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка