Владика Јоаникије служио у Мојковцу

У шесту недјељу по Духовима, када света Црква молитвено прославља Преподобног Сисоја Великог, 19. јула 2020. године, молитвено је било у Саборном храму Рождества Христовог у Мојковцу где је свету архијерејску Литургију служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије.

Саслуживало је свештенство и свештеномонаштво Епархије уз молитвено учешће верног народа, поштујући мере надлежних здраствених органа везане за корона вирус.

-Господ Исус Христос је Извор живота, здравља, снаге, љубави, доброте и вјчног Царства и зато је важно да се што чешће сабирамо на светим богослужењима. Да се оплеменимо, оснажимо, да добијемо нову снагу и радост са којом ћемо моћи побједити сва искушења у овом животу, јер, кад се држимо за скут Господњи онда од Њега добијамо снагу и идемо правим, истинитим Божјим путем. Господ се открио у овом свијету као Истина, Пут и Живот, а то нам треба у овим временима, и у сваком времену, прошлом и будућем. Ко иде за Христом неће ходити по тами, него има свјетлост живота, која му освјетљава путеве да се не спотиче, него да увијек иде ка циљу, ка Царству небеском, поучавао је Владика.

-Црква Божја, која је Тијело Христово када се у њој сабирамо, поистовјећује се са Христом. Причешћујући се светим тајнама Христовим, ми се поистовјећујемо са Христом, примамо Његову вјечност, Његов живот, Његову љубав и Његову радост. То је оно према чему стремимо, а у Христу Господу је извор сваке радости, снаге и утјехе и како то да човјек, када је жедан да не иде на Извор бистре, чисте и здраве воде да се напије и да живи? Шта га то може одвратити, када је људима дато све да живе новим животом, а они остају у старом начину, старим помислима, схватањима и стањима. Стање човјеково који неће да приступи Господу је ропство ума, душе, срца и осјећања. Господ никога силом не призива, нити приводи својој Цркви, својој истини, својој љубави. Господ је свемоћан, кажу теолози, и то је тачно, али има нешто што Бог не може, не може никога да присили на љубав, јер то неће. Љубав се не може давати силом, према томе, сваки онај који вјерује треба да вјерује као слободан човјек и сваки који истински вјерује, он јесте слободан човјек, јер је у Господу слобода. Важно је то нагласити, јер смо стално поробљавани, а, прије свега, најтеже ропство за човјека је ропство гријеху, Много је у нашем народу таквих који су се осилили, имају свега, али су робови и треба их сажалити и за њих се молити.

-Када се сабирамо у храму, ми смо  Црква Божја, а храм који је светиња исто се зове црква, зато што се поистовјећује са оним што је веће, са Христом, са нама који се сабирамо око Христа и чинимо Цркву Божју. Свака црква, сваки храм је посвећен на службу Богу, то је Божје имање, дакле, он је обиталиште славе Божје. То нарочито долази до изражаја када се сабере народ Божји у храм, ту се врши служба Божја, ту се хранимо Небеским хљебом, примамо Светињу над светињама. Та се Светиња настањује у нашим срцима, а то је сами Господ Исус Христос, постајемо христоносци, богоносци и духоносци. Када се сабирамо у храм, ми смо тада јаки, добијамо Божју мудрост, знање, снагу и здравље, истакао је Владика и позвао верне да се што чешће сабирају на светим службама Божјим, па и у временима заразе.

-Нико вам то не може забранити, јер су храмови, свете службе и свете тајне извор здравља. Хтјели су да учине наши властодршци да нас, у овим тешким временима заразе, окриве да ми ширимо заразу, па се, само по себи, показало да то није тачно и да су то лажи. Када се народ сабрао око Светог Василија у Никшићу, мјесец дана после тога, није било једног обољелог у граду Никшићу, а чини ми се ни у Црној Гори. Али, кад овако чине, гоне народ и свештенике не може да не буде сваког зла, па и заразе. То је највећа зараза, из мржње се то ради, а онда ће уз ту мржњу да се накачи свако зло. Ми се од тога не бојимо, само ако смо са Христом и ако мислимо добро, добро Божје биће увијек са нама, поручио је владика Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка