Владика Кирило богослужио у цркви Свете Текле у Даниловграду
Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је, на Духовске задушнице, свету архијерејску Литургију у храму Свете равноапостолне првомученице Текле у Даниловграду.
Саслуживали су протојереј Жељко Чалић, старешина храма и парох даниловградски, и јерођакон Роман Виларет, сабрат манастира Острог. Одговарали су чланови мушке певнице даниловградском Православног братства Светог Арсенија Сремца.
После причешћа, на крају Литургије, служен је парастос за све упокојене.
-Помолисмо се данас, уочи празника Педесетнице, да Дух Свети посјети душе наших преминулих сродника и још једном их утврди да чекају у миру ту задњу трубу анђелску када ће сви људи васкрснути и када ће праведници ући у свој заслужени покој. Бог је створио човјека савршеним узевши прах од земље. Дунуо му је Дух небески и тако је постала душа жива човјекова. Тако је једино човјек постао и зато Његош каже да је човјек изабрана твар Божја, створење које сједињава видљиви и невидљиви свијет. И био је призван да као анђели слави Бога и да сву твар принесе своме творцу. Међутим, наговором преисподње змије догодило се усјеченије бића, јер је расјечено биће Адамово. Личност Адамова, као првога створеног човјека је расјечена. Одступила је благодат од њега и тако је он осјетио да је заробљеник, да је покорен тијелу у једној стихији коју није могао да контролише и коју ће тек нови Адам контролисати, омогућити да се она у потпуности покори Богу, беседио је владика Кирило.
- Бог не жели да човјек умре, него га је био створио за вјечни живот. Али, по својој слободи је могао да погријеши и он је то тада и урадио и од тада иду страхоте смрти на овој планети. Једну од тих страхота видјели смо и у наше дане од ове пандемије. То су заиста биле апокалиптичке сцене када су људе утоварали у камионе и затрпавали у огромне рупе и ровове не имајући могућности да их достојно сахране. Тој опакој болести смрти покорена је наша природа. Међутим, Господ нас није оставио на производ тих стихија и непријатеља наших него је послао Свог јединородног Сина који је дошао и подсјетио нас одакле је наше поријекло. Није наше поријекло, како су то неки безумни људи смислили, из некакве капљице, из некакве баре прашњаве и од мајмуна, Није то наше поријекло. Једино људска душа иде Богу и нас је на то подсјетио Христос Његовим доласком к нама и одласком ка Оцу. Дакле, подсјетио нас је одакле долазимо и што је наш циљ. За то се ми и молимо данас. То је доказ да су душе наших предака живе. Зашто би се молили за њих, кад је њихово тијело давно иструлило у гробу? Зато што вјерујемо да су они вјечни, да ћемо се опет у васкрсењу свих, рекао је Владика.
- Христос је све нас примио у своју природу и наш живот је сакривен у Христу. И зато ће се тај живот моћи у савршенству јавити када дође Господ да суди живима и мртвима. Наш бол за нашим ближњим је укоријењено знање да смрт није природна. Природно стање је оригинал. А оригинал Адамов је био непропадљивост, нетљеност, неразоривост. Али, због гријеха смо ушли у такво стање, гдје нас могу да повриједе смрт и разне болести. Међутим, не губимо наду, како каже апостол Павле, као незнабошци. Ми имамо Христа васкрслога који је побиједио све наше болести, који нам то дарује и у овом временом животу, а у пуноћи ће нам то дати када дође свршетак овога свијета, закључио је владика Кирило.
Извор: Митрополија црногорско-приморска
