Владика Методије: У једном моменту мислио сам да је то крај

На мосту на Ђурђевића Тари полиција је у току протеста против доношења дискриминаторног Закона о слободи вероисповести, повредила неколико мирних верника. Том приликом повреде је задобио и Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Методије.

О овом немилом догађају за слушаоце Радија Светигора говорио је владика Методије који се на мосту на Ђурђевића Тари нашао непланирано. Наиме, на мосту су га полицајци зауставили и обавестили да је с друге стране моста блокада, да се народ окупио и да не може колима даље. На његово инсистирање да му дозволе да прође, речено му је да паркира кола па да пешке оде до народа и да се накнадно врати за кола, ако му омогуће даљи пролаз.

“И тако сам се ја и задесио међу тим дивним народом који се тамо спонтано почео окупљати. Они су ме, наравно, препознали, то су сви људи који иду у цркву, посте и Богу се моле“, казао је Владика подсећајући да их је у том моменту било двадесетак, јер су тек почели да се окупљају.

Владика прича да се ту задржао, иако му то првобитно није била намера, као и да је све вријеме био присутан и кордон полиције која је имала наређење да народ уклони с пута. „Народ је тако диван био, нису то били хулигани, пјевали су духовне пјесме и тропаре, а кад су кренули на нас, ја сам само остао уз свој народ да видим шта ће се са њима десити. Окупљени народ је сео на квасан асфалт, ухватили смо се за руке, бранећи једни друге да нас полиција не би одвела. Једног су одмах ухапсили. Ми смо се држали заједно, ја сам чак једном брату исцијепао јакну, чупајући да га не одведу. “

Присетио се Владика и имена полицајаца, јер им свима на униформама пишу имена. Најкритичнији и најдраматичнији моменат је био, по његовим речима, када је полиција кренула да гази и вуче људе на силу. Настала је вика, верни народ се молио: Боже помози, Господе помилуј. Онда се Владика обратио полицијацу муслиману који је био изнад њега, по имену.

“Да ли би ти волио, па га прозовем по имену,  да како ти нас газиш и јашеш и ми исто то урадимо са тобом, твојом породицом или саплеменицима. Човјек се тако пренеразио, а ја му кажем, па требамо ваљда и сјутра живјети човјече! Шта вам ми радимо! Он се пренеразио и свака му част, одмах је стао. То га је на неки начин освјестило и мени је због тога драго.“

Било је доста људи међу њима који нису хтели да користе силу, каже Владика, али било је и оних који су хтели да се у бруталности докажу, иако су познавали добар део сабраних на мосту. Када се прочуло за драму, људи су почели да пристижу из Жабљака. Пљевља су била блокирана, мада је народ користио шумске путеве и долазио да да подршку и одупре се бруталном терору.

„И тако сам ја остао на мосту цијелу ноћ“, прича Владика и додаје да је било више покушаја полиције да разбије ланац заштите, а да је приликом последњег било доста повређених. Полиција је део људи успела на силу да ишчупа, а онда, како су сви били рукама повезани, одозго их је навалила на људе који су седели.

„Цијела гомила је пала преко нас и ту смо се највише исповријеђивали. Преко мене је било три реда људи. Мислио сам да је трагедија, а кад сам видио да су изломљени кукови, ребра, испало раме, разбијена глава, рекао сам да није ништа како је могло бити.“

Хитна помоћ је дошла и повређене одвезла, прича даље Владика и истиче да се полиција није на томе зауставила, већ је наставила, додуше блаже и са промењеном реториком. Онда је дошао њихов претпостављени, чуло се да је са народом Владика. Он је био разуман, тврди Епископ. Даље каже да се, Богу хвала, осјећа добро.

„Немам ломова, имам нагњечења и малих тегоба, али добро се осјећам, вратио сам се свакодневним дужностима. Али сам у једном моменту мислио да је то крај, на бетону под толиком гомилом људи. Жао ми је тих људи, чуо сам се са њима телефоном.“

Око пола три ујутро, командир је саопштио да су добили наређење да свим средствима у три сата разбију блокаду. После те информације а после усвајања закона, владика Методије је, у консулатацијама са Владиком будимљанско-никшићким Јоаникијем, казао свештенеству, а они народу да је благослов да се мирно разиђу.

„Били смо гладни, жедни, било нам је хладно, бојао сам се да ће пасти морал и да ће доћи до бар вербалног добацивања полицији, али све је остало у најбољем реду и послије се и полиција трудила да тако остане.“

Владика каже да му је с једне стране жао због свега тога што се десило те ноћи, али му је с друге, драго да је видио да народ има тако високу свест и зна због чега је дошао. Молитвено, мирно и спокојно, трпељиво и истрајно је стајао и кад је полиција у четири кордона кретала на њих. Епископ диоклијски је упутио своје благослове том народу и изразио задовољство што је потпуно непланирано, али по Божијем плану, ту ноћ био са њима.

Цео разговор са Владиком диоклијским г. Методијем можете да послушате на следећем линку: https://svetigora.com/vladika-metodije-ne-osudjujem-policajce-koji-su-m…

Извор Митрополија црногорско-приморска