Владика Никодим: Љубав је предуслов спасења
Његово Преосвештенство Епископ далматински г. Никодим служио је у недељу, 5. децембра 2021. године, свету архијерејску Литургију у Ђеврскама. Владика је поздравио присутан верни народ и осврнуо се на прочитану причу из Јеванђеља.
„Данас смо чули о два чуда која су описана у јеванђељским причама, једно је исцељење жене која је 12 година боловала, а друго васкрснуће кћери старешине једне синагоге. Када је Господ исцелио ту крвоточиву жену, Он јој је рекао: 'Кћери, не бој се, твоја те је вера исцелила, иди с миром'. Та вера је вера у Свету Тројицу, у Оца, Сина и Светога Духа, то је вера која је и нама предата, почев од апостола, преко Епископа и свештеника, па до наших славних предака који су је пренели нама. Та вера се одржала код нас у Далмацији упркос свему, она је оно што нас спашава и само она може да нас спаси. Зато треба да живимо ту веру, треба да живимо јеванђељским животом, онако како нам Господ заповеда, јер је вера без добрих дела мртва и не постоји. Та добра дела подразумевају да ми сами себе мењамо, како у односу према себи и свом телу, тако и у односу према другима, јер не можемо да се спасемо једни без других.
За наше спасење такође је важно да долазимо у цркву и да поштујемо њене заповести као што су пост и исповест, а све то подразумева труд и надасве учешће у Светим тајнама. Све ово има за предуслов да имамо љубави једни за друге и да ту љубав исказујемо сваким својим даном, сваким својим дахом и сваким својим делом. Без тога нам нема спасења и на то нас упућује и данашње Јеванђеље, јер смо видели да је и тај старешина синагоге који је био угледан у народу и поред тога што Господ није био прихваћен од Јевреја, имао веру и отишао је код Њега да га замоли за помоћ. Чули смо и како су се сви који су били присутни када је Господ дошао подсмевали томе што је рекао да она није умрла, него само спава, а и ми знамо често да се подсмевамо ономе што нас Црква учи, да се подсмевамо свештеницима, а и једни другима, што је најгоре од свега и да тако показујемо да нисмо онакви какви бисмо требали да будемо као наследници и деца Царства Небескога.
Чули смо како је крвоточива жена била исцељена само тако што је пришла Господу и дотакла хаљине Његове, толика је била та њена вера. Испричао бих вам сада једно своје искуство када сам као свештеник у пратњи Владике Фотија био позван код једног пацијента на неуропсихијатрији. Док смо пролазили тим ходником видели смо све те људе, неприхваћене од нас који се сматрамо нормалним и они су такође прилазили и дотицали нас по рамену. У том тренутку на њиховим лицима видела се истинска радост, а управо то је, драга браћо и сестре, та сила Божија којом Он благосиља и све нас који се налазимо данас овде, а за коју смо често слепи. Ти људи, које сматрамо лудима, видели су присуство Бога Живога који делује на свим местима и тако су исказали исту веру као жена из данашњег Јеванђеља. За мене је то био доказ да је та вера била толико жива да се пројављује и на местима где је најмање очекујемо“, рекао је епископ Никодим.
Извор: Епархија далматинска
