Владика осечкопољски и барањски Херувим: Господ никада не напушта човека

Господ никада не напушта човека, него обећава Спаситеља и историја спасења почиње када Нова Ева, Пресвета Богородица, својом слободном вољом на позив Божји, одговора: Ево слушкиње Твоје, нека ми буде по речи Твојој (Лк 1, 38). Ова нова Ева је постала наша највећа узданица и заступница пред Господом, јер показује несебичну љубав и целу себе предаје да би сви људи задобили спасење. Управо се у овом сусрету Бога и човека рађа Христос, који узима тело слуге и помаже нам да остваримо најприснију заједницу са Богом. Нема већег унижења за Бесмртог, него да постане смртан, нема већег смирења за безвременог од тога да уђе у историју и постане део времена. Домострој спасења се код људи пројављује као заједница верних који су призвани од самога Бога ради сабирања у Цркву.

Христовим Оваплоћењем, човеку се даје могућност да постоји у заједници са Бесмртним као бог по благодати. Главнина домостроја јесте да је Син Божији узео тело на себе и постао човек, умро и Васкрсао Духом Светим. Управо на овим догађајима из икономије почива темељ Цркве и истина коју она проповеда свету, јер она и јесте Тело Христово. Према Апостолу Павлу када говоримо о Цркви, то можемо чинити само у Христу и кроз Христа као Богочовека. У Тајни Цркве, односно Тајни Христовој, циљ сваког човека јесте живот вечни, јер је то највећи дар човеку од Бога. Међутим, треба имати у виду да Црква не постоји ако нема Христа за Главу, ако није Христоцентрична, јер тада губи свој смисао. Човек се једино може сјединити са Богом у Цркви, управо онако како су у Христу сједињене божанска и човечанска природа.

Из Божићне поруке Епископа осечкопољског и барањског Херувима