Владика Порфирије: Косово је наш крст

Потребно је много снаге и дијалога да бисмо дошли до компромиса када је реч о Косову и Метохији. „Ћераћемо се још“ треба заувек да замукне у нашој политици. Али и она друга страна, косовски Албанци, као и снажни спољни фактори требало би да знају да је дијалог најбоље средство комуникације, а ми се не можемо одрећи себе и свега свога, каже у интервју за „Блиц” владика јегарски Порфирије (Перић).

- Стање у друштву је услед низа економских недаћа и дугог транзиционог процеса тешко, али је и тешко именовати друштво које је комплетно флуидно. Постоји раскорак између стандарда стабилних европских држава и нас који тежимо да коначно успоставимо демократске институције и процесе. Сигурно је да економска и политичка криза утичу на пад морала у друштву, али су и неки дубљи процеси у питању. Код нашег осиромашеног народа мислим да је угрожено достојанство. Шта да пруже својој деци они који су незапослени?

Где видите проблеме?

- Мислим да се наше друштво своди на мањину богатих и велики број осиромашених грађана. Вера може да донесе једноставност срца која је у великој предности над цинизмом који узгајају неки наши интелектуални кругови, такозване грађанске провенијенције, који суде народу и собом мере свет. Треба их подсетити на речи чувеног француског интелектуалца Андре Марлоа који каже да ће 21. век бити век религије или га неће бити. Или на сцену из филма „Покајање“ грузијског редитеља Абуладзеа када једна бака пита жену која је учествовала у рушењу храмова током комунизма: Да ли ова улица води храму, а ова јој знајући истину одговара: Не води. На то бака зачуђено констатује: Чему улица која не води храму?

Треба ли направити уступак са Косовом због приближавања и уласка у ЕУ?

- Највећи српски бард Његош написао је још у прошлом веку „Ој, Косово, грдно судилиште, насред тебе Содом запушио.“ Косово је наш крст, наш топоним за страдање као и Армагедон за браћу Јевреје. Као да се та ситуација није ни мењала. Потребно је много снаге и дијалога да бисмо дошли до компромиса. Као што рече Борислав Пекић, великан наше књижевности, људи културе су спремни на компромисе. Не желим да изговарам јефтине флоскуле дневнополитичког језика, али Косово је заиста најскупља српска реч. И време и историја могу да одвоје једну територију од њене матице и да признамо да је национално питање - демократско питање, али знајмо да се један од најснажнијих народа у историји, јеврејски народ, поздрављао поздравом „Догодине у Јерусалиму!”. Свет напредује ка хришћанским компромисним и мирним решењима. Знам да не вреди бити стално заточник оне земље Недођије коју Матија Бећковић зове „Ћеристан“. Ћераћемо се још треба заувек да замукне у нашој политици. Али и друга страна, као и снажни спољни фактори требало би да знају да је дијалог најбоље средство комуникације; а ми се не можемо одрећи себе и свега свога.

Неки од оних који критикују Цркву сматрају да Црква треба да се бави духовним стварима, а не треба да се бави државним питањима?

- Они који говоре да Црква треба да се бави само оностраним, метафизичким питањима најчешће су круте и геометријски мислеће индивидуе. То су једнодимензионални тоталитаристи и апсолутисти, који парадоксално поступају супротно самом начелу за које су се определили, а то је плурализам и слободе мишљења и веровања. Они би да буду власници истине и живота! Питање је где почиње духовност, а где почиње политика? Живот се не може вештачки поделити на световни и сакрални. Један је и јединствен човек и када иде у цркву и кад је активан у друштву. Као да су верници неки марсовци који говоре неким другим језиком неке друге планете.

Какви су односи СПЦ са другим верским заједницама?

- Никад до сада, чини ми се, у нашој црквеној стварности није се улагао такав труд да односи буду не само коректни, него да имају темељ братске љубави. Мислим да постоји све већи број људи који схвата да верски и политички плурализам нису вавилонска пометња, већ изазов и шанса за креацију како друштвених односа, тако и дубљих интерперсоналних односа непосредованих неповерењем и предрасудама. Напор у разумевању сигурно је пут ка аутентичном персонализму јер само личности могу да буду чланови заједнице.

Тражите мир

Грађанима Србије поводом Божића поручујем да у ближњима својим траже мир и срећу. Да је лако далеког волети и идеализовати, да се сусретну са тамном сенком тамног брата у нама. Да га препознају, осветле и виде да је пут мржње - пут илузије. Шта ту још више рећи од бруја песме анђелских сфера које лете кроз етар земље и неба када се мали Бог родио нама, људима, за сва времена. Слава на висину Богу, а на земљи мир и међу људима добра воља.

Извор: Блиц, 6. јануар 2012.