Владика Порфирије: Наш народ је саосећајан
Верни народ Ваљева задивио је казивањем о Светом Сави, љубави и мудрости пуним, налик светоотачким проповедима. За медије вишеструко је везан. Председава Саветом Републичке радиодифузне агенције, а у фокусу јавности је и због мноштва харитативних подухвата немерљивог значаја за друштво у целини.
Његово Преосвештенство Епископ јегарски г. Порфирије, викар Епископа бачког г. Иринеја, поводом Светосавске академије 25. јануара ове године походио је Ваљевску епархију. Са благословом Епископа ваљевског г. Милутина, владика Порфирије нам је говорио о солидарности нашег народа, доприносу Цркве у лечењу болести зависности и улози медија у животу савременог човека.
Свети Сава, као велики ктитор и задужбинар, сопственим примером сведочио је да је наше само оно што другима дамо. Као црквени пастир и председник филантропске Фондације „Привредник“ из Новог Сада, која помаже преко две хиљаде ђака и студената лошег имовинског стања и(ли) без родитељског старања, како видите стање духа нашег народа када је реч о делима милосрђа? Да ли смо, након низа немилих година, остали верни светосавском аманету даривања?
Искуство које имам у „Привреднику“, али и искуство у најширем смислу, говори да у дубини душе нашег народа постоји „хришћански етос“, илити свест о томе да је човек- човек само онда када воли Бога и љуби ближњег као себе самога. У нашем народу препознајем снажно саосећање и солидарност са онима који су страдалници и који подршку и помоћ требају. Много је људи који од својих скромних прихода одвајају и прилажу за ближње. Штавише, знатно су бројнији од имућних, од чијег сувишка се не би ни приметило одвајање за угрожене. Радећи са Фондацијом „Привредник“, приметио сам да међу донаторима доминирају људи са малим прилозима. Богати вероватно мисле да је богатство које имају смисао њиховог постојања.
Заправо, само дељењем се добра умножавају...
Свакако. То је као ватра. Већа је и јача је што се више на пламенове дели.
Од 2005. године, духовно и организационо стојите иза богоугодног пројекта „Земља живих“- велике хришћанске породице, која под своје окриље прима све вапијуће за Божјом руком спасења. Међу њима преовлађују зависници од разних врста опојних дрога. Колико Црква може да допринесе „обрачуну“ са овом пошасти модерног доба и каква је њена улога у превенцији болести зависности?
Црква по природи својој, благодаћу Духа Светога, пружа духовну потпору човеку. Када је реч о харитативној делатности, нису довољне молитва и добра воља. Она захтева и економску подлогу. У мери у којој је има у Србији и на свим меридијанима света, наша Црква чини максимално. У прилог томе говори „Земља живих“, која је заступљена у четири епархије (бачка, сремска, жичка и шумадијска, нап. аут.). Не треба заборавити да је Српској Православној Цркви у послератним годинама одузето све што је имала. Сада јој се полако враћа, али још увек нема могућности да се развије харитативна делатност као, рецимо, у Грчкој. Тамо Црква има сиротишта за децу, домове за стара лица и народне кухиње. Верујем да ћемо једног дана и ми успети да то остваримо.
У основи било које социјалне девијације или порока стоји духовна празнина, одсуство давања и примања љубави. Црква има могућност да научи човека да активира сопствени капацитет љубави. Када се то догоди, страсти се смањују, ишчезавају и замењују врлинама. Наркоманија, тај страшан порок, заправо је недостатак вере у Бога. Кад се човек пробуди, поверовавши у Бога, добија јаку мотивацију да се бори против нагона и страсти. Искуство нам је показало да је љубав према Богу најјачи покретач у борби против робовања страстима.
Пет година председавате Саветом РРА. Дакле, сфера медија одлично Вам је позната. Шта су, по Вашем мишљењу, медији данас, а шта би требало да буду?
Нажалост, и код нас, и у региону, и у свету медији су постали оруђа, често и оружја, у рукама моћника и имају за циљ стицање економске добити. Као и све што функционише у тим координатама, и медији заборављају могућност да служе васпитању, изграђивању система вредности, промоцији добра као таквог... Медијски садржаји су последица духовног стања савременог човека. Зато, ми у Цркви треба да се потрудимо да, у складу са могућностима, имамо своје медије. Јер, то ће бити још један амвон са ког ћемо моћи да проповедамо без цензуре Реч Божју, која јесте реч љубави.
разговарала Јадранка Јанковић
Извор: Епархија ваљевска
