Владика Сава: Егоизам је препрека нашој заједници са Богом

Док трају захтевни радови на обнови храма Преображења Господњег, у Загребу се богослужбени живот одвија у гимназијској капели Светог Саве.

У тој богомољи на Светом Духу, Божанствену Литургију, у Недељу митара и фарисеја, 13. фебруара 2022. године, служио је Преосвећени Епископ марчански г. Сава, викар Патријарха српског.

Саслуживало је загребачко свештенство и братство манастира Свете Петке. Владика Сава је беседио после читања одломка из Јеванђеља по Луки, у ком Христос ученицима говори причу о двојици људи који су се у исто време нашли на молитви у храму – о митару (царинику) и фарисеју (ревнитељу Закона). Епископ Сава истакао је да је причу Господ казао на путу ка Јерусалиму, где је требало да дочека и прослави Пасху:

-Фарисеји су били група људи у јеврејском народу која се трудила и старала да изучава закон Божји, закон Мојсијев и најмање детаље и ситнице из тог Закона. Цариници су, са друге стране, били људи који су за Римљане сакупљали порез од Јевреја, користећи прилику да и сами стекну личну добробит, због чега нису били омиљени у народу. Фарисеј, који је у свему испуњавао Закон Божји, ушао је у Соломонов храм у Јерусалиму и стао највјероватније близу самог жртвеника. Фарисеј се обраћао Богу уобичајеном формом молитве за то време, говорећи: Боже, хвала ти што нисам као остали људи, грабљивци, неправедници, прељубници, или као овај цариник. За то вријеме, цариник је стајао у дну храма говорећи само: Боже, милостив буди мени грешноме, бијући се у прса, казао је Епископ марчански.

Патријархов викар је напоменуо да није проблем фарисеја у томе што извршава закон Божји и што не чини гријехе које и сам наводи, већ у томе што током молитве хвали самог себе пред Богом:

-Он можда наизглед и нема никаквих грехова. Чујемо и данас људе који кажу: Нисмо ништа згрешили. Нисам украо. Нисам убио. Нисам ником нажао учинио – много је таквих људи. Проблем је што он своје унутрашње стање упоређује са оним другим за кога не зна какав је. Зна га по форми да је цариник и њему је то довољно. Цариник је неко ко не држи Закон Божји, неко ко краде и присваја себи. Дакле, суштина бића која се испољава у тренутку молитве фарисејеве јесте егоизам, јесте стављање себе и свога Ја у центар. У прочитаној причи видимо и другога човека, цариника, који је толико схватио своју грешност и стање своје удаљености од Бога, стање којим је нанео толике неправде другима да стоји у дну храма и нема храбрости ни да подигне очи своје ка небу. Не испуњава ни форму молитве која је била прихваћена у то време и говори само неколико речи: Боже, милостив буди мени грешноме. Због тога овај цариник, знајући колико је и каквих грехова учинио, једино може да каже Богу: Помилуј ме, јер сам грешан и Помилуј ме Боже по великој милости својој. Порука је врло јасна, а то је да је највећа препрека нашем спасењу, нашој заједници са Богом, наш егоизам, наше самољубље, наше високо мишљење о себи. Човек помисли: Имам добар, сређен живот, имам васпитану, школовану децу, немам проблем ни са ким, али запитајмо се где је ту наш однос са Богом? Да ли је наш однос са Богом истинит? Да ли стоји на првом месту и ако стоји, да ли је само форма која би умирила нашу савест тиме што смо добри и што бисмо ту нашу доброту могли да оправдамо чак и Јеванђељем, или је наш однос са Богом суштина нашега живота, упитао је Епископ марчански.

-Хвала ти, Боже, рече овај фарисеј, што нисам као други људи. Идем у цркву, и ишао сам када нису ишли они који данас иду, или – славим славу, и славио сам када нису славили они који данас славе. То је врхунац гордости, врхунац себељубља, то је у пуном смислу оно што чујемо у данашњем Јеванђељу. И ову причу драга браћо и сестре Црква нам даје данас не случајно, даје нам на почетку Триода, на почетку припремног периода у којем нас уводи и припрема за велики Часни пост, казао је владика Сава.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска