Владика Теодосије: Помозимо једни другима
Много је људи без запослења, а све више оних који су на рубу егзистенције и којима је потребна редовна помоћ у основним стварима. Васкрс је празник победе живота над смрћу, светлости над тамом и љубави над мржњом!
Овим речима владика рашко-призренски Теодосије у васкршњем интервјуу за Курир истиче значај овог празника над празницима наше цркве и поручује свим верницима да га дочекају у радости и миру, измирени са својим ближњима, као и са свешћу да после свих тешкоћа и страдања долази светлост васкрсења.
* Како Срби на Косову и Метохији дочекују Васкрс 2011. године?
- Срби на КиМ дочекују овогодишњи празник Васкрсења Христовог са духовном радошћу, али и неизвесношћу због и даље тешке ситуације у овом делу наше земље.
* Какво је тренутно стање у Епархији рашко-призренској?
- Наш народ на просторима Епархије и даље тешко живи. Иако изгледа да је безбедност донекле побољшана, социјални и економски услови за обичан народ су неповољни. Много је људи без запослења, а све више оних који су на рубу егзистенције и којима је потребна редовна помоћ у основним стварима. Зато смо ставили акценат на рад народних кухиња и тренутно планирамо отварање седме по реду - у Штрпцу. Нажалост, процес скрнављења и пљачкања наших светиња није стао и недавна крађа олова са крова храма Богородице Љевишке у Призрену подсећа нас да су наше највеће светиње и даље угрожене.
* Докле се стигло у процесу обнове манастира и цркава у Епархији?
- Процес обнове наставља се не само грађевински радовима већ и враћањем литургијског живота у обновљене цркве. То и јесте најважнији смисао обнове. Након обнове богослужбеног живота у храму светог Николе у Приштини, где сада служе двојица младих свештеника, поново су отворене парохије уз обновљене цркве у Призрену и Истоку, а ускоро треба да поставимо и свештеника при обновљеном храму светог Претече у Пећи.
* Да ли у свим манастирима на КиМ има довољно монаха и монахиња?
- Ниједан наш манастир није без монаха или монахиња и сва богослужења редовно теку. Будући да је прошле године једна трећина монаштва самовољно напустила Епархију и кренула путем раскола, који сада предводи рашчињени владика Артемије, тренутно је и монаха у Епархији мање него раније. Међутим, они који су остали уз своје светиње много су духовно стабилнији, јер су тиме показали своју одговорност и љубав према Цркви и косовском завету.
* Каква је будућност монаштва на Космету?
- Надам се да ће развој монашког живота у Епархији у наредном периоду бити заснован на здравијим основама, тако што ће нам долазити млади људи који желе да служе првенствено Богу уз кивоте наших светитеља, а не да се баве црквеном идеологијом. Монаштво мора да буде у служби Цркве и њеног јединства.
* Да ли сте након повратка у Призрен прошетали градом? Каква су ваша искуства при сусрету с комшијама Албанцима?
- У Призрену боравим веома често јер је ту сада званично седиште наше епархије. Приликом долазака у Призрен увек искористим прилику да обиђем Богословију, а ако Бог да, планирамо да већ на јесен обновимо рад ове школе. Редовно се трудим да заједно са свештеницима и верницима прошетам преко Шадрвана. Са свим комшијама Албанцима с којима сам досад разговарао у Призрену имам коректан однос и мислим да највећи број старог становништва нема негативан однос према Цркви и српском народу. Нажалост, од рата наовамо дошло је до промене структуре становништва и у граду је сада доста оних који раније нису живели са Србима и који нису пријатељски расположени.
* Недавно сте позвали Србе да се врате на своја огњишта на КиМ. Постоје ли безбедносни и други услови за њихов повратак?
- Безбедносни услови за повратак још нису задовољавајући, али важно је да наши повратници разумеју да својим повратком они сами стварају нову реалност и услове за свој будући живот. Као Епархија ми смо одлучили да кренемо са обновом угашених парохија у градовима, а све то у нади да ће пример који даје Црква бити јасан сигнал и другима да се врате. Кад на КиМ, као што је то у Призрену, Истоку и Приштини, имамо младе свештенике с породицама, верујемо да ће то охрабрити наше повратнике да и они дођу и да им се прикључе.
* Поново су у жижи информације о учесталој продаји земљишта које припада Србима на КиМ.
- Продаја српске земље је једно од најболнијих косовских питања, и то не само ових година већ последњих деценија. Размере продаје земље у неким деловима покрајине су толике да је то крајње забрињавајуће. Посебно је забрињавајуће кад се покушава с продајом српских парцела у чисто српским срединама, нпр. у Грачаници, где смо и сами били принуђени да од Србина откупимо једну парцелу. У томе су нам досад посебно помогли градоначелник Београда господин Драган Ђилас и наш познати тенисер Новак Ђоковић.
* Да ли је могуће спречити тај процес?
- Стално апелујемо на наше људе да не продају своју земљу, јер тиме угрожавају друге Србе, који желе да остану у својим домовима и на вековним огњиштима. Знам много људи којима продаја земље на овај начин није донела нимало среће, већ много других проблема, јер је реч о земљи која је вековима натапана српском крвљу, знојем и сузама, а добрим делом и земљи која је некада била црквена. Не може се градити лична срећа на несрећи другога.
* Шта ви и Епархија чините како бисте помогли најугроженијима на Космету?
- Највише смо сада ангажовани у настојањима да унапредимо рад народних кухиња. Захваљујући најновијим прилозима, које смо добили кроз организовање разних хуманитарних акција, успели смо да продужимо рад ових кухиња за још неколико месеци, али засад сталних извора финансирања немамо. Њихова будућност је и даље неизвесна и зависи искључиво од солидарности нашег народа у земљи и иностранству. Након претходне епархијске управе, која је, нажалост, морам да кажем, често ненаменски трошила новац намењен народу, морали смо на првом месту да економски стабилизујемо Епархију и скрешемо све непотребне трошкове.
* Треба ли Срби с Космета да се укључују у институције Приштине или не?
- Досад нисам упознао ниједног Србина на КиМ који подржава самопроглашену независност Косова. Међутим, међу косметским Србима постоје немале разлике у мишљењу како да се људи изборе за своја права и бољи живот и отуда и подела по питању учешћа или неучешћа у тзв. косовским институцијама. Црква не може и не треба да дели људе на патриоте и издајнике, већ да их обједињује око наших традиционалних духовних и народних вредности. Одлука како ће се изборити за своја права припада на првом месту сваком појединцу понаособ.
*****
Исувише је много разлика
* Почели су преговори Београда и Приштине. Може ли се, по вашем мишљењу, постићи историјски компромис?
- Нисам сасвим сигуран да ће се, барем у овој првој фази, разговарати о кључним питањима, то јест о статусу наше јужне покрајине. Исувише је много разлика и сада је, мислим, приоритет да се нађе компромис за нека техничка питања која треба да олакшају живот и Срба и Албанаца на овим просторима. Сваки разговор је добар и зато се искрено надам да ће се на овај начин отворити један шири дијалог, који ће вероватно довести до изналажења неких решења која ће бити важна за све.
Молим се за Артемија
* Патријарх српски Иринеј најавио је изопштење монаха Артемија из Цркве уколико се не покаје. Молите ли се за њега?
- Са дубоком жалошћу пратим активности бившег епископа Артемија и његових следбеника, који, нажалост, неразумно устрајавају у својој борби против СПЦ. Молим се Богу, као што то чине и сви остали епископи и верници наше цркве, да се бившем владици Артемију и његовим присталицама просветли разум и одврати их од њиховог душегубног пута. Да се бивши владика Артемије којим случајем покајао и смирено суочио са својим пропустима, сигуран сам да би тиме успео да сачува свој некадашњи углед. Нажалост, успостављањем антицрквених структура и ширењем своје секте он само потврђује да је Сабор сасвим благовремено донео тешке одлуке. У противном, постојала је реална опасност да се цела Епархија његовим деловањем отуђи од СПЦ.
Верујем да ће и други следити Новаков пример
* Недавно је Новак Ђоковић учинио племенит гест и новчано помогао Епархију. Има ли још познатих и имућних Срба који то раде?
- Приложника и дародаваца који помажу Косово и Метохију заиста је много. Будући да је сваки прилог, па и онај најскромнији, велики пред Богом, помало је неприлично да помињемо само оне богатије дародавце, јер и једни и други дају према својим могућностима. Пример Новака Ђоковића је посебно значајан јер је реч о човеку који не само да несебично помаже угрожене већ својим спортским достигнућима широм света на првом месту брани углед наше земље и народа. Верујем да ће његов пример подстаћи и многе друге који могу да нам помогну.
Хвала Богу, све стижем!
* Стижете ли да обиђете све богомоље у Епархији?
- Посла је много јер епископ мора стално да посећује и надгледа рад свих парохија у Епархији. Хвала Богу, у току великог поста стигао сам да обиђем сва намесништва и да одржим састанке са свештеницима, с којима сам разговарао о потребама пастирског живота и верника. Такође се трудим да редовно посећујем и манастире у Епархији, како би се учврстио монашки општежитељни живот у њима.
Енклаве немају будућност без севера Косова
* Како данас живе Срби јужно, а како северно од Ибра?
- Политичка и безбедносна стварност у којој живе Срби јужно и северно од Ибра веома је различита. Иако се и једни и други суочавају с доста тешким економским условима живота, живот на северу је много сигурнији и стабилнији јер је то већински српска средина, која функционише мање-више као и сви други крајеви Србије. Јужно од Ибра Срби живе у енклавама, окружени већинским албанским становништвом. Веома је важно, и активно радим на томе, да одржавамо међусрпску солидарност без обзира на то где Срби живе, а све са циљем да једни друге боље разумемо. Север Косова је посебно значајан за Србе јужно од Ибра, јер су ту једина регионална болница и Универзитет и тешко би било замислити будућност наших енклава без северног Косова.
Извор: Епархија рашко-призренска
