Владика Василије на Сретење служио у Мачковцу

Владика зворничко-тузлански Г. Василије служио је на празник Сретења Господњег Свету Архијерејску Литургију у цркви Рођења Пресвете Богородице у Мачковцу. Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереји-стварофори Стево Јовић и Драгомир Лазаревић и протођакони Жарко Мијатовић и Славољуб Милошевић.

„По закону старога завјета свако дијете које прво отвори утробу мајке своје, носило се у храм и посвећивало на службу Богу и народу. Након навршених 40 дана од рођења Христовог, Пресвета Богородица однијела је малога Христа у храм, носећи са собом двије голубице као откуп и жртву за своје дијете. Пресвета Богомајка учинила је ово да би се тиме испунила свака правда и да би показала примјер потчињавања закону Божијем. На вратима храма дочекао их је побожни старац Симеон који је чекао Месију јер посумња он доста раније, преводивши књигу пророка Исаије, да ће Месија доћи и тада му анђео Господњи рече да неће умријети док својим очима не буде видио Онога о Коме су пророци пророковали. Видјевши Христа, браћо и сестре, старац Симеон изрече једну од најљепших молитава која гласи: „Сад отпушташ с миром слугу својега Господе по ријечи својој, јер видјеше очи моје спасење Твоје, које си припремио пред лицем свију народа. Свјетлост да просвећује незнабошце и слава народа Твога Израиља". Овај сусрет старца са Богомладенцем јесте сусрет свакога од нас у нашим овоземљским пролазним животима са Свеблагим Господом. То су сусрети којима претходи покајничка молитва са сузом у оку. То су сурети којима претходи живот по Божијим заповијестима а не ход по странпутицама живота. Сретати се са Господом морамо и требамо непрестано. Ево иду нам дани поста и припремајући се за Свето причешће ми ћемо се припремати за сурет са самим Христом јер Свето Причешће јесте Он Сам, Тијело и Крв Његова", истакао је Владика Василије и додао:"Данас смо, браћо и сестре, чули у јевенђељу и Христову причу о блудном сину. Нема љепшег примјера о покајању и устајању из блата гријеховног од ове приче. Чули сте какав живот бијеше старијег а какав млађег сина. Тај млађи син смо најчешће сви ми који падамо у гријех али попут њега морамо устати, покајати се и вратити Оцу нашем небеском који ће нас дочекати раширених руку са благим осмијехом пуним љубави. Узвикнимо Оцу нашем Небеском попут овог млађег сина:"Прими ме као једног од најамника својих". Прими нас Господе и отвори нам врата Царства Небеског иако смо падали, гријешили и радили свакојаке рђаве ствари. Опрости нам Свемилостиви јер ти си Онај Који је Љубав и Теби нека је слава у све вијекове.Амин".

Након Свете Литургије служен је парастос жртвама отаџбинског рата.

Извор: Епархија зворничко-тузланска