Владика Василије служио на Цапардама

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Василије служио је на празник Свете великомученице Марине Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној овој светитељки на Цапардама. Преосвећеном Владики саслуживали су архијерејски намесник зворнички протојереј-ставрофор Видоје Лукић, јереј Драган Савиновић и протођакон Жарко Мијатовић. Међу верним народом били су присутни и припадници православне вероисповјести у оружаним снагама Босне и Херецеговине, предвођени својим душебрижником јерејем Драганом Савиновићем.

На Светој Литургији Владика Василије рукоположио је у чин ђакона Александра Млађеновића, свршеног богослова и студента Богословског факултета у Фочи родом из Братунца.

У пригодној беседи Преосвећени Владика је поручио верном народу да мора имати чистоту живота, да мора чувати свој национални идентитет, своје писмо и историју коју данас многи покушавају да прекроје онако како њима одговара.

„Каква нам је порука овога великог празника? Веома једноставно. Да је боље честито живјети и живот изгубити за Бога и његову правду него нечасно живјети на овоме свијету. Има много лажних хришћана. Има много оних који се бију у прса да су Христови сљедбеници а само су сљедбеници по крштењу а никако по животу. Хришћани су по некаквом традиционализму. Ајде да отраћимо и то, ајде да обавимо и то а најмање славећи Господа. Крсна слава му на посан дан а он мрсни! Знате ви то добро када је оно једне године Ђурђев дан пао на Велики Петак и Црква као учитељица наша издала наредбу да се преноси празновање светог Ђорђа на Марков дан а луди Срби и на овоме крају, на Велики Петак ради Ђурђев дана клали су јагњад и окретали јагњад, не на славу имена Божијега и на част светога Ђорђа него на харам себи, на проклетство себи и своме роду", истакао је Владика Василије и додао: "Поведимо рачуна браћо и сестре добро. У временима у којима живимо да се и на нас не окрене онај мач којим је света великомученица Марина требала да буде посјечена. Врло често кукамо, шта се то са Србима јадним дешава? Због чега ли се то Бог разљути на јадне Србе, на тај народ? Није тежак одоговор. Због тешких сагрешења наших. Постали смо издајице, грабљивци какви не постоје на кугли земљској, завидни једни другима. Ако неко има хљеб и преко хљеба мало премаза ми смо завидни. Иду људи, без икаквих осјећања, грабе, краду, узимају оно што њихово није. Сабирају безумници у житнице своје оно што њихово није и очекују да им у кући буде благослов Божији и да буде благостање у њиховим домовима. Није чудо што Бог дозвољава да се домаћину узме син са земље јединац, ђеду унук и онда вапију: „Боже, што ово дајеш, гдје си Боже? Умјесто да питамо сами себе: Гдје смо ми то? Шта ми то чинимо? Да ли смо достојни Христа Спаситеља и својих славних предака? Времена тешка и времена злокобна. Многи су се на наш народ подигли са жељом да га униште. Полако му чопкају све оно што му је најсветије у животу. Види трагедије! Узимају нам наш Немањићки грб! Обешчашћују нам нашу заставу! Отимају нам и газе нашу химну гдје пјевамо: Боже правде ти што спасе, спаси нас. Призивамо Бога у помоћ и нуде нам некакве мелодије и буди Бог снама какве текстове у химнама. Прекрајају нам историју у уџбеницима дјечијим у школама. Преламају нам и лажу о књижевности српској гдје избацују све оно што је кроз вијекове нашем роду било свето, честито и милом Богу приступачно. Зато браћо и сестре, збијајмо своје редове, не зато да би другога нападали него да се ми Срби бранимо сами од себе. Од нас који смо неваљали појединци, да би могли казати:"Гле Боже, па ми смо данас сложни, јединствени. Молимо се Богу за оне који трпе и страдају и који су нам много добра у животу учинили. Потрудимо се да будемо Божији народ".

Извор: Епархија зворничко-тузланска