Владика Василије служио парастос Предсједнику РС Милану Јелићу

Владика зворничко-тузлански Господин Василије служио је 26. септембра 2009. године парастос Предсједнику Републике Српске Милану Јелићу на Градском гробљу у Модричи. Парастосу су присуствовали чланови породице, највиши званичници Републике Српске и многобројни пријатељи и поштоваоци лика и дјела преминулог Предсједника.

Присутнима се бесједом обратио Преосвећени Владика Василије.

„Уважени представници Власти Републике Српске, браћо и сестре, Господ Исус Христос, Бог и Учитељ наш, рекао је својим ученицима: „По томе ће свијет познати да сте моји ученици ако будете имали љубави међу собом". Данас, послије двије године од упокојења блажене успомене брата Милана, окупили смо се да над његовим земним остацима искажемо њему једно велико светосавско хвала за све оно што је у животу свом учинио према српском народу у Републици Српској, овоме граду и уопште према свим људима добре воље. За покојног Милана нису постојале никакве границе, нити националне нити вјерске. Колико сам га познавао, љубио је своје а туђе поштовао. Људе је гледао као добре и лоше. Добри људи су му били путоказ какав треба да буде на овоме свијету. Лошима се трудио да помогне да буду људи а никада не људи. Управљајући Републиком Српском тежио је, као и сви ми, да Српска буде стабилна. Није дозвољавао никакву тиранију над својим народом а тирана је данас много. „Не бој се мало стадо јер ја побиједих свијет", каже Христос Господ. Покојни Милан у своме животу се није бојао никога до Бога на небу и својих гријехова. Велики Његош је рекао:"Благо оном ко довијека живи, има се рашта и родити". Наш брат Милан до вијека ће живити. Све пролази на овоме свијету, остају само добра или рђава дјела. Хвала ти Милане за све што си учинио за род свој. Хвала ти Предсједниче отаџбине наше Републике Српске, што си се у границама својих могућности, лавовски борио, док си по земљи ходио, да очуваш ово што се нашим зове. Ехо твога живота и твоја храброст и данас живи и огледа се међу највишим руководством наше отаџбине који заједнички настављају оно што си ти заједно са њима стварао. Нека те Господ Бог, који је милост и доброта, усели тамо гдје нема плача, бола и уздисаја. Нека твоја душа у миру почива у Царству Славе, у наручју праотаца наших Аврама, Исака и Јакова и Светога Саве и свих оних требавских, књинских, озренских и српских мученика са простора Републике Српске и оних који су у Федерацији изгубили живот свој у одбрани светих идеала вјере наше православне и имена српскога. Велико ти хвала. Нека земни твоји остаци почивају у миру у овом парчету српске земље очекујући свеопшти васкрс мртвих на дан страшнога суда. Бог да ти душу прости, лака ти црна земља. Породици нека буде утјеха што сте имали оваквога саплеменика, горостаса вјере наше прађедовске и имена србиновог. Најбоље ћете се одужити своме најмилијем и нама драгом Милану ако будете истински сљедовали сада и у будућности живот и пут којим је Милан ишао".

Извор: Епархија зворничко-тузланска