Владика Василије служио парастос у Буквику
Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Василије служио је 14. септембра 2009. године парастос погинулим борцима овога краја. На овај дан, прије 17 година, извршена је офанзива на невино српско становништво овога краја.
„У извјештају који сам читао а тиче се покоља који је извршен у овоме мјесту каже се да је поубијано 75 четника а 2614 их је заробљено. У ком контексту и на који начин је овдје наведен израз „четник", браћо и сестре, можете и сами закључити. Ако за икога можемо рећи да са четништвом није имао ама баш ништа онда је то буквинска парохија. Доста је било у Буквику офарбаних црвеном бојом али и они нису дизали руку своју на било кога јуришајући да би некоме одузели живот. Сви заједно су се борили у одбрани светиње свога породичног огњишта, светиње својих предака а поједини у одбрани свете вјере православне и храмова подигнутих на овом простору. Данас многе мајке и сестре као библијска Рахиља плачу за изгубљенима и најмилијима. Из два разлога смо се окупили данас овдје. Један разлог је да се помолимо Богу за душе ових невино пострадалих житеља ове парохије, да се помолимо Богу за њих да им Бог опрости гријехове знане и не знане. Други разлог јесте да послије толико дуго чекања освештамо један скромни споменик свим пострадалим. Подизање овога споменика нека буде одраз скромности људскога живљења. Рекао бих и трећи разлог а то је да се пресаберемои присјетимо шта се све то десило у несрећама које су задесиле Босну и Херцеговину. Овај народ из Буквика, Буковца, Лукавца, Гајева, Вујичића, Бијеле и цијелога овога краја је народ миран, радан и увијек се трудио да живи свој живот у традицији својој колико је могао и колико је био поучен. Тако је било све до времена оних „срба" који су затирали вјеру. Међутим, ево шта је овом простору донијело братство и јединство: покољ, страдање, страхоте, уништавања, прогнаства, све најгоре што безуман човјек може учинити у животу", истакао је у бесједи Владика Василије и додао:"Шта данас да раде поколења? Да ли да се свете онима који су учинили ово безумље? Не! Не смијемо се светити јер истински хришћанин то никада не смије чинити па ни помислити. Ваља нам се молити Богу за покојнике, не заборавити зло које се десило или кратко речено по јеванђељу Христа Господа: „Ако не опростите једни другима гријехе неће ни вама опростити Отац небески". Опроштај мора бити из дубине душе и искрен али отргнутост од заборава мора јаким словима бити исписана у нашој историји како би нас опомињала да зло чињење не доноси никоме топлину и радост живота.Такође потребно је борити се за то да свако онај коме је доказана кривица за зло мора да одговара због тога.Ми Срби не смијемо да осуђујемо колективно ни један народ, ма ко био у питању, али морамо да осудимо оне појединце за које се утврди да су чинили зло".
Присутнима су се потом обратили и господин Никола Ристић, потпресједеник удужења логораша РС, господин Јован Пудић, предсједник борачке организације Брчко Дистрикта, господин Јован Ерлетић, члан предсједништва Борачке организације РС и господин Петар Ђокић, посланик у скупштини Републике Српске.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
