Владика Василије служио у манастиру Светог Василија Острошког у Бијељини

Његово Преосвештенство Владика зворничко-тузлански Г. Василије служио је на празник Светог Петра Дабробосанског, 17. септембра 2008. године, у присуству Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Г. Артемија, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Светог Василија Острошког у Бијељини.

Владики Василију на Светој Литургији којом је обележена манастирска преслава и имендан протосинђела Петра, намесника манастира, саслуживали су синђел Методије, јеромонах Николај и протођакон Славољуб Милошевић. У току Свете Литургије Преосвећени Владика Василије рукоположио је у чин ђакона Данијела Пецића, дипломираног теолога Кијевске Духовне академије.

„Као јагње на заклање вођен би и као овца нијема пред оним који је стриже не отвори уста својих, ријечи су пророка Исаије којим пророкује Христово страдање. Путем Христа Господа кренуо је давне 1895. године монах Петар Зимоњић. Подвизима својим истицао се и иако их је скромно чувао они су га препоручили за Епископа захумско-херцеговачког, а 1920. године за Митрополита дабробосанског. Дође онда, браћо и сестре, крвави рат по српски живаљ. Дође онда Други свјетски рат у коме су Срби страдали као што и данас страдају због имена свога и вјере православне. Јагње Српско бијеше Свети Митрополит Петар јер је храбро бранио вјеру православну пред онима који себе хришћанима зову. Римокатолички свештеник Божидар Брал, усташки повјереник за Босну и Херцеговину, био је један од оних који овога дивног светитеља и исповједника православља ухапсише и бацише у затвор 1941. године. Ту би подвргнут најстрашнијим мукама, а потом га одведоше у Копривницу и на крају у Јасеновац гдје мученички пострада тако што би бачен у ужарену пећ за печење цигле. Има ли веће љубави до те, браћо и сестре, када пастир живот свој положи за стадо своје? Има ли веће љубави када неко положи живот свој за ближње своје? Нема! Нема, нити је може бити, јер неокаљана образа, чврсте вјере и са сузом покајања у очима истрпи овај цвијет из баште Господње све муке које на њега бацише крвници", истакао је у својој беседи Владика Василије многобројном верном народу и затим се обратио Владики Артемију: "Добро ми дошао брате мој са страдалног Косова и Метохије. Знај да те Српски народ у Републици Српској љуби и да састрадава са тобом, свештенством, монаштвом и паством твојом на Косову и Метохији. Душа моја плаче свакога дана, али и суза моја у оку моме коју пустим Господу Богу за вас даје ми наду да ће из тмурних облака пробити зраци сунца, зраци Христове побједе који ће означити престанак страдања браће и сестара на Косову и Метохији. Нека вам Господ молитвама Светог Петра Дабробосанског, нашег великог молитвеника пред Пријестолом Свевишњег Господа, подари снаге да издржите све нападе које се сручише на плећа ваша и нека вас чува у све вијекове. Амин".

Након Литургије Владике Василије и Артемије задржали су се у дужем разговору у коме су се бавили најактуелнијим питањима о стању унутар Српске Православне Цркве. У разговору су посебно анализирали најновија гибања у Православној Цркви у свету.

Извор: Епархија зворничко-тузланска