Владика зворничко-тузлански Г. Василије у посети светињама Византије
Његово Преосвешетнство Епископ зворничко-тузлански Г. Господин Василије, на позив Његовог Високопреосвешетнства Митрополита митилинског Г. Јакова, боравио је у четвородневној посјети Митрополији митилинској. Владику је, у понедељак 15. фебруара, на локалном аеродрому дочекао архимандрит Кирило са свештенством и монаштвом, у име митрополита Јакова, који је због болести био спречен да дочека епископа. Затим су се упутили у манастир Светог Пророка Илије где је служена доксологија.
Са благословом Митрополита Јакова о Владики Василију бринуо се архимандрит Кирил, који га је пратио на поклоњењу светињама на острву Лесвос. Прво су посетили манастир Светих Арханђела у мјесту Мадамадос и поклонили се чудотворној икони светог арханђела Михаила која је по предању начињена од земље натопљене крвљу монаха које су Турци затекли на једној служби и заклали. Преживео је само један монах који је успео да побјегне кроз мала врата на олтару и када се вратио затекао је страшан призор. Пред њим се појавио арханђел Михаило и заповиједио му да сакупи земљу натопљену крвљу и да сачини његову икону онако како га види да стоји пред њим. Монах је тако учинио и икона је на чудесан начин сама изабрала место поред олтара гдје и данас стоји свакодневно чудотворећи. У гостопримници Владику је поздравио и градоначелник Мадамадонса интересујући се за стање народа и Цркве у Републици Српској.
Следеће одредиште је било мјесто Агиасос у Храм Пресвете Богородице. На улазу у порту, Епископа је дочекало свештенство. У храму су се поклонили једној од најстаријих православних икона. Икона је на острво доспела у време иконоборачке кризе. Владика је такође посетио и музеј при храму, као и дуборезачку радионицу у којој је сачињен иконостас, који је Митроплија митилинска поклонила Храму Покрова Пресвете Богородице у Српском Броду.
Затим је Владика посетио највећу светињу острва, али и Грчке Цркве, у мјесту Терми - манастир Пресвете Богородице, у којем су гробови светитеља, који су пострадали у 14. вијеку и ту сахрањени, али и оних који су се пројавили и цијелом Правослаљу просијали прије непуних педесет година. То су светитељи Рафаил, Николај и Ирина.
Другога дана посјете овоме острву и граду Митилини, који је град побратим са Бродом, Владика је заједно са Митрополитима Јаковом и Хризостомом обавио мало освећење капеле светога Артемија и просторија обновљене зграде полиције у томе месту. Владика је присутнима честитао духовну радост. Говорио им је о страдању мученика и потреби угледања на њих, а посебно у служби на коју су они призвани. Владикама се захвалио начелник Христо Деспотелис нагласивши да је радост већа јер је међу њима Владика Василије. Овај догађај ће бити записан у аналима града и полиције сјеверно-егејског округа. Господин Христо Деспотелис одликовао је Епикопа Василија великом плакетом грчке полиције.
У послијеподневним часовима звона Саборног храма најавила су долазак архијереја на вечерњу службу. У дворишту храма Владику су сачекали домаћин Митрополит Јаков, Митрополит Хризостом, са свештенством, монаштвом и народом. Благосиљајући вијерни народ Владика је ушао у храм, поклонио се моштима светога мученика Теодора Византијског, заштитника града Митилине и славе Војске тога мјеста, и началствовао празничним вечерњим богослужењем. На крају службе Митрополит Јаков је пожелио добродошлицу српском Архијереју на чему се Владика Василије захвалио и надахнутом бесједом поучио народ говорећи о страдању Светога Теодора.
Вечера за госте је била приређена у манастиру светог Пророка Илије. Архијереји су провели вече у духовном разговору, сјећајући се периода рата у Босни и Херцеговини, испуњеног мукама и тугама, искушењима и проблемима, страдањима, сузама, малим и великим радостима, али и разноврсним Божијим благословима.
На дан Светога Теодра Византинца, Свету Литургију Пређеосвећених дарова служио је Епископ Василије уз саслужење локалног свештенства, али и гостију из Архиепископије атинске и других Митрополија, који су дошли на прославу славе града. На евхаристијско сабрање дошло је много народа, а били су присутни и главни секретар егејског министарства, представник кантона, градоначелник Митилине г. Насос Јакулис, као и генерал-пуковник Панајотис Тсолокидис. Свети Теодор Византинац је заштитник града Митилине али и војске. На крају службе Митрополит Јаков је честитао празник народу и још једном бираним речима представио им драгога госта. Владика Василије се захвалио Митрополиту и надахнутом беседом говорио је народу који је учествовао на евхаристијском сабрању. Надовезујући се на вечерњу беседу Владика је говорио о сведочењу вјере које бива у сва времена, а на разне начине на које су призвани сви хришћани. Вјера без дјела је мртва, вјера и љубав без жртве не бивају. Из љубави а због вјере, жтрвујући се, у свете се уписао и Свети мученик Теодор и безброј мученика и новомученика православних, грчких, српских, руских..... Владика је нагласио да је Митрополит Јаков од 1993. године заједно са градоначелником и многим сарадницима и пријатељима, долазио много пута у Брод и околину и донио преко 300 тона хране, велике количине одеће и обуће. Српску дјецу је тјешио и помагао духовно и материјално. Организовао им је сваке године љетовање на острву, тако да је од 1993. године до данас на том острву бесплатно љетовало више од 4000 дјеце из Републике Српске.
Стизао је Митрополит и на прву линију до најстрадалнијих бришући сузу, крепећи народ, а својим присуством, свједочећи љубав и васкрсење. Крунисао је све то предивним поклоном - иконостасом са иконама храму Покрова Пресвете Богородице у Српском Броду, али и наговијестио да ће и даље помагати колико буде могао.
Владика је подсјетио да је данас годишњица самозваног проглашења независности Косова коју грчки народ није признао на чему им је Владика срдачно захвалио и поновио ријечи казане у Отаџбинском рату: "Једини искрени савезници Србима у овим тешким данима су Бог и Грчки народ." Захваљивао је и за сваку молитву за сваку обрисану сузу, коју су браћа учинила браћи по вјери, али и по крви јер, Владика је подсјетио присутне да је једна њихова сународница била велика и вољена српска деспотица.
Свети Деспот Стефан Лазаревић је био ожењен Јеленом, ћерком управника тог острва. Наиме, по повратку из битке која се десила код Ангоре 1402. године, Стефан Лазаревић је у повратку свратио у Цариград, гдје је од цара Јована добио титулу деспота. Одатле је дошао у град Митилину, где се заљубио у ћерку локалног управника, који се веома одушевио лепотом и висином Стефановом и радо му дао благослов и руку своје ћерке Јелене, потоње деспотице српске.
Владика је тим поводом, а у знак још једне духовне везе са острвом поклонио Митрополиту икону светог Стефана и његове жене, а на другој икони, коју је поклонио Владика Митрополиту приказани су свети Сава и свети апостол Андреј у литургијском целиву, а у позадини су Храмови Св. Саве и Свете Софије.
Митрополит се захвалио Епископу на свему, признајући да им није био познат тај историјски податак и да су веома радосни због тога сазнања. Послужење је било приређено у згради Митрополије, гдје је Владика имао прилику да поразговара са Митрополитом, градоначелником, генералом, начелником полиције и са многим другим званицама.
Послијеподне Митрополит и Владика су били у краткој посјети код Митрополита митимниског Хризостома на другом крају острва. Навече тога дана Владика је био гост код оца Михаила који служи у храму Пресвете Богородице из 9. вијека и који један од најстаријих храмова на острву добро сачуваних јер познато је да постоје темељи храмова чак из 3. вијека.
Сутрадан ујутро, Владика је преко Атине пошао у Цариград. Послијеподне посетио је женски манастир Живоносни Извор, а касније и Свету Софију и друге светиње Цариграда. Владика се радовао прилици да види и посјети светиње, да им се поклони. Нико као Србин не разумије овај бол, ову тугу, ову муку. Ако те заборавим Косово, ако те заборавим Света Софијо, нека ме заборави десница моја говорио је Владика полугласно.
Сљедећег дана, Владика је био на пријему код Његове Светости Патријарха васељенског Г. Вартоломеја. Разговор је био срдачан и протекао је у братском, хришћанском духу. Патријарх Вартоломеј је честитао избор новога Патријарха и замолио Владику да Патријарху Иринеју пренесе поздраве и најбоље жеље. Патријарх је рекао да је позвао српскога Патријарха у посету. Уз послужење вођен је разговор о стању Цркве Христове у свијету, о проблемима и њиховом превазилажењу.
На крају разговора Владика је Патријарху поклонио икону на којој су живописани свети Андреј и свети Сава. У пријеподневним часовима, Патријарх и Владика присуствовали су Пређеосвећеној Литургији после које су се уз братски целив поздравили.
Богу захвалан, лијепим утисцима испуњен, благослова светиња напијен, у срцу и души миран, Преосвећени Владика Василије је у поподневеним часовима кренуо пут Епархије зворнићко-тузланске да својој пастви пренесе благослове, утиске и поздраве.
Извор: Епархија зворничко-тузланска
