Воће и поврће зачињено пестицидима
Прво воће и поврће на тезге стиже само неколико дана након што је третирано хемијским средствима, признаје неколико повртара у околини Београда, док надлежни тврде да разлога за бригу нема
Има ли отрова у тањиру, питају се купци раног воћа и поврћа. Оправдано, јер крупне
јагоде, трешње, зелена салата и млади лук, као тренутно најпродаванији
пољопривредни производи, често нису тако здрави и наочити због издашне природе,
него због хемијских супстанци и препарата којим се током раста и сазревања
„билдују". Третирају се пестицидима у недозвољеним количинама због чега здравље
потрошача, а посебно деце, може бити озбиљно угрожено, признају поједини
произвођачи са периферије Београда за „Политику", који из разумљивих разлога
желе да остану анонимни.
Иако је време анархије на њиви иза нас, а прописи усаглашени са оним у развијеним земљама, пијаца је, изгледа, и даље рај за преваре. Надлежне инспекције раде свој посао, али да ли је то довољно и да ли купци могу да рачунају на свест произвођача који брзу зараду олако мењају за робу сумњивог квалитета.
Тако прво воће и поврће стиже на трпезе иако је у већини случајева, признају поједини произвођачи, на пијаце стигло неколико дана пошто је прскано пестицидима. Проблем је у томе што произвођачи у овом првом освајању пијаце почетком маја, журећи да међу првима „уберу" и профит, не поштују предвиђени најмањи временски рок између третирања пестицидима и бербе, који се разликује од препарата до препарата.
- Купцима се препоручује што детаљније прање ових врста раног воћа и поврћа. Ипак ни то не гарантује потпуну безбедност, пошто неки од препарата улазе у биљне сокове и тамо се задржавају. Требало би да, нарочито у ово време, купују робу од познатих произвођача - каже Милан Стевић, асистент Пољопривредног факултета на катедри за заштиту биља.
Санитарна инспекција је у Београду пре месец дана контролисала је квалитет младог лука и резултати су били добри. Међутим, прим. др Зоран Панајотовић, начелник санитарне инспекције за Београд, каже да није било пријава када је реч о здравственој исправности производа на београдским пијацама.
Како иде сезона воћа и поврћа, требало би урадити још контрола, али то је под знаком питања пошто финансирање овог посла није системски решено.
Инспекције, дакле, раде оно што је у њиховој надлежности. Остаје онда недоумица да ли држава довољно штити крајње купце и њихово здравље. Зашто нема чешћих контрола и новца за то? Јер, на нашем и даље неуређеном тржишту увек има простора за малверзације.
Посебно забрињава чињеница да смо до јуче били земља у којој је свако могао да продаје и купује отрове прве, друге и треће категорије и то без контроле и санкција. Повртарство је незамисливо без употребе пестицида, али је питање на који начин је организована њихова продаја и да ли свака пољопривредна апотека (које ничу као печурке после кише) има стручњаке који произвођаче до детаља упознају са начином употребе препарата , као и последицама које може изазвати њихово неконтролисано коришћење.
Иако ниједна држава не може да контролише баш сваког произвођача, проблем је можда и у томе што се пестициди налазе у слободној продаји, а врло често и на сивом тржишту. Многи пољопривредници знају где могу да набаве и строго забрањене увозне препарате. Ранијих година је било случајева да се на тржишту нуде и препарати на бази хормона (који се користе за узгој животиња), а које су неки повртари користили за третирање паприка и парадајза. То су они, како каже један произвођач и продавац са пијаце на Бановом брду, који желе да иду пре сезоне и добро зараде. Њима, додаје, купац никако није на првом месту.
Према речима стручњака, највећа опасност су повртари који производе на мањим површинама. Само у околини Београда има много оних који поврће заливају чак и фекалним водама које су врло опасне, посебно у случају лиснатог поврћа, салате и купуса, јер се бактерије задржавају на површини листа и врло их је тешко одстранити, чак и дуготрајним прањем.
У Фитосанитарној инспекцији Управе за заштиту биља кажу да ситуација није алармантна, као и да су инспектори (71 за унутрашњу и 35 за граничну контролу) стално на терену. Они реагују и по пријавама и кажу да је важно да се пестициди купују на предвиђеним местима и да се произвођачи придржавају упутстава за употребу. Према речима Светлане Станков, начелника Фитосанитарне инспекције, новим законом о безбедности хране и другим законима из ове области прилике на овом делу тржишта ће бити боље уређене, јер ћемо имати контролу од њиве до трепезе.
Новим законом о заштити биља, који би ускоро требало да буде усвојен, произвођач ће бити одговоран за робу коју продаје. Станков помиње и да је строжа казнена политика нешто што може лако да заведе ред и да боље резултате.
У Одељењу за контролу квалитета пољопривредних и прехрамбених производа кажу да годину и по дана нису имали ниједну пријаву грађана због неисправности производа. Начелник Ненад Вујовић каже да што се тиче увозног воћа и поврћа ниједан камион не може да уђе у земљу пре детаљних контрола надлежних инспекција.
Док надлежни тврде да пријава нема, неколико повртара из околине Београда признало је „Политици" да имају њиву за себе и њиву за пијаце. На овој другој воће и поврће „допингују" пестицидима.
Сигурно у великим трговинама
Поврће и воће које се продаје у великим трговинама здравствено је исправно. Ово потврђују и решења која су добављачи обавезни да доставе трговцима пре испоруке робе, без обзира на то да ли је реч о откупу домаћих или увозу пољопривредних производа. У овим решењима су и анализе које доказују да у производима нема остатака пестицида или тешких метала.
Опасни плагијати
Компанија „Дупонт", један од лидера у области заштите биља, недавно је упозорила да су се на тржишту појавили плагијати хербицида за сузбијање корова у усеву кукуруза. Ова компанија је управо због тога увела посебан начин обележавања производа ИЗОН знаком који се примењује искључиво на производима „Дупонт". Током редовних обилазака терена констатовано је да су се појавили плагијати упаковани у пластичне боце од 100 грама са етикетом на којој се налази жиг овог производа, али да се разликује од оригинала. Иако је фалсификована и сигурносна налепница она се разликује, како кажу у овој компанији, скромно представљеним логом, другачијим бојама и без микротекста. Инспекције су обавештене о овом случају и већ су реаговале.
Извор: www.politika.co.yu - Јелица Антељ
