Водич кроз историју српске престонице

“Капија Балкана”, историја Београда Светлане Велмар Јанковић (“Стубови културе”), управо је објављена а убрзо ће се наћи и у књижарама. Ова књига подељена у четири дела је, по ауторкиним речима, “брзи водич кроз историју Београда”.

Књига “Капија Балкана” на 620 страна обухвата период од првих насеобина на ушћу Саве и Дунава до Првог светског рата, садржи индекс појмова и топонима, бројне илустрације... Упућени истичу да је реч о књизи која је раскошна авантура знања, података, судбина, али и поуздан путник кроз прошлост Београда. Светлана Велмар Јанковић вели да је то историјска прича: “Историјска је јер је настала у настојању да се казивање што потпуније ослања на историографске изворе и податке; прича је јер је казивање ипак само субјективно сагледавање следа историјских збивања.”

Ауторка напомиње да је одавно усвојила упозорење које је Милан Ђ. Милићевић упутио кнезу Михаилу кад је био његов млади секретар тврдећи да је за српске историчаре највећа тешкоћа у томе што “наш народ нема развијено историјско памћење”.

Први део књиге обухвата најдужи временски период, од настанка Сингидунума у првом веку наше ере па све до краја прве владе српског кнеза Милоша Обреновића тридесетих година деветнаестог века. Истакнута књижевница напомиње да се у том делу грчевито држала података званичне историографије. “Стрепела сам од наводне слободе сопствене имагинације, а још више од интуиције којој нисам умела да осетим меру. Време које је ваљало да згуснем било је огромно, повремено сам се осећала потпуно изгубљеном у том мору времена”, каже Светлана Велмар Јанковић.

У другом делу “Капије” у центру пажње су периоди владавине кнеза Милоша и кнеза Михаила, а потом следи део који прати нешто више од три деценије, прецизније од проглашења независности Србије 1878. до Преврата 1903.
“Тај, тећи део је испао врло дуг, и то није нимало случајно”, вели Светлана Велмар, и додаје: “У томе значајном историјском раздобљу за Србију пролазила сам кроз успоне и падове упоредо са раздобљем и његовом историјом. Селекција, мој избор историјских података у том делу ишао је у прилог танком слоју грађанства, што се обликовало током две последње деценије претпрошлог столећа и у чувеној првој деценији двадесетог века. Трудила сам се, колико сам умела и могла, да то грађанство истакнем у први план, у жељи да приближим значај тог грађанства у стварању модерне Србије. Први светски рат или како га зову Велики рат је, нажалост, разорио те најчвршће облике тог грађанства, као што је разарао и телесну и моралну моћ целе нације.”

Четврти део “Капије...” је најкраћи, покрива само 11 драматичних година, од 1903. до 1914. “Тај мени најближи и најприснији период је такозвано раздобље успостављања демократског српског друштва, који су многи називали и ‘златним годинама’, а ја сам их видела као претешке године, усправљане упркос силних невоља са сваке стране, али и посуте светлуцавим прахом разиграног ума српских научника, градитеља и уметника”, истиче Светлана Велмар Јанковић.

Извор: Блиц