"Водите ме у Мркоњиће..."

Освануо је Васиљевдан, 12. маја 2010. године.Тог сунчаног јутра тешко је позлило старини Душану Михићу док се спремао цркви на Трусину, из Подкома код Берковића. Укућани се сјатише и видећи да је домаћину лоше поведоше га ка Дому Здравља у град доктору. Старац не могаше да се брани од њихове бриге и пристаде, али кад стигоше тамо дежурни љекар нареди хитно у требињски болнички центар. Тако га поведоше ка Требињу. Старац са својих 80 љета само ћути и гледа како га возе, тек једва говорећи ријечи молитве. Надомак Требиња устаде са лежаја и као да

Окупљени се загледаше, али видећи одлучан израз лица у честита домаћина не усудише се да противрјече пуно, а кад Душан подиже глас би јасно да не одустаје. Пред требињском болницом сачекао га је унук и повезао ка Попову Пољу."Нећу ја мријет' тамо, послије ћу у болницу" промрси старац.Како су се приближавали тако је лице старца добијало боју и сијало, а кад стигоше Душан искочи из аута као да иде свом најбољем другу из младости и похита цркви Св. Василија. Тамо га и нађох и написах ово свједочење видећи га и не вјерујући да је то исти човјек који се јутрос са свијетом опраштао, а сад све грли веселим осмјехом празника. Послије се вратио ипак кући под своје трешње у Подком убјеђујући и доказујући својим радосним држањем да вјера његова спасла га је у свјетлости празника.

Многи су тог јутра похитали у Мркоњиће, међу њима и група одважних младића која је пјешке из Требиња кренула ка Острогу и Св. Василију на благослов и поклоњење. Исто тако једна група требињских спортиста рекреативаца је тих дана направила ходочашће возећи бицикла на релацији Требиње-Острог-Мркоњићи, као и бројни други који су самостално чинили жртву Богу и Божијем угоднику пјешачећи и молитвено се окупљајући око светиње острошке и мркоњићке славећи рођење свога светитеља. Млади и стари, здрави и болесни, сви су похрлили родној кући свеца да честитају славу најсветијем херцеговачком домаћину Св. Василију.

јереј Александар Илић

Извор: Епархија захјумско-херцеговачка