Волонтери посетили болницу „Рудо”

Волонтери Милосрдне секције Верског добротворног старатељства посетили су у недељу, 6. новембра 2016. године, после свете Литургије Специјалну болницу за рехабилитацију и ортопедску протетику „Рудо“.

Свака света Литургија од недеље до недеље, од празника до празника доноси небочежњиву радост која нас изграђује и помаже да на живот гледамо и живимо га према јеванђељским мерилима. Јединствену небочежњиву радост јер је Господ Исус Христос Својим Славним Васкрсењем уништио жалац смрти која више нема моћ над човеком. Своју власт над смрћу као Син Божији и Друго Лице Свете Тројице Господ је показао и  васкрснувши сина Наинске удовице које је описано у Јеванђељу које се читало ове недеље. Било је довољно да се Господ Животодавац само „дохвати“ носила и каже умрлом „Момче, теби говорим, устани! И сједе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој. А страх обузе све, и слављаху Бога говорећи. Велики пророк подиже се међу нама, и Бог походи народ свој. (Лк. 7,14-16).

Када смо здрави и кад је све у реду нисмо ни свесни шта значи реч „устани“. Пацијентима Стационара Специјалне болнице је највећа жеља да устану и да у ситуацији која их је задесила уз помоћ протеза стану на ноге. Приликом сваке посете Стационару волонтери Милосрдне секције ВДС-а то добро осећају. Тешке трауме екстремитета које су промениле из основа њихов живот промениле су га скоро увек и духовно. У разговору са волонтерима они о томе често говоре. Једна пацијенткиња која има велику породицу и имање све би дала само да може да устане, стане на ноге  купи карту за аутобус и оде у своје село и буде способна да живи и ради као раније. Велико богатство, како сама каже, сад јој ништа не значи. Нове животне околности  у којима су се нашли многима су пут ка вери или прилика да је нађу. Има и оних који држе своје молитвено правило и сваког јутра и вечери читају Оче наш. Упркос свему људи на рехабилитацији ведрог су духа, воле посете волонтера и увек су им велики пример смирења. Често сами истичу да су задовољни односом запослених у Стационару и да имају добру храну. О свему воле да разговарају.

Процес рехабилитације је дуг тако да се волонтери са многим пацијентима Стационара који често посећују  већ добро знају. Волонтер Филип студент Богословског факултета се добро разуме и увек има тему за  разговор са Лазаром младићем из Чачка који је у саобраћајној несрећи изгубио обе ноге. Њему и свим пацијентима Стационара желимо да уз Божију помоћ успешно заврше процес рехабилитације и да уз телесно усправљање „устане“ и оздрави и њихова душа и осети небочежњиву радост.

Извор: ВДС