Волонтери ВДС у Центру за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској
Чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско карловачке су се крајем априла 2013. године укључили у систем волонтера Центра за заштиту одојчади, деце и омладине у Звечанској. Центар има дугу традицију привременог збрињавања деце свих узраста услед немогућности њиховог боравка у природној породици. За ову децу, од које две трећине има сметње у развоју врло је важно да буду активна, укључена у наставу и задовољна а у томе значајну улогу имају и волонтери.
За чланове Милосрдне секције ВДС-а волонтирање у Центру је једно ново и врло драгоцено искуство. Њихов задатак у току школске године је да помогну при одлазаку и повратаку деце из школа и вртића јер је за то сваком детету, поред стручног особља Центра које води групу потребан лични пратилац. Сваки волонтер брине о једном детету и помаже му: да дође до возила, у току вожње до школе и при уласку у одељење или вртић. Волонтери се при томе труде да успоставе контакт са дететом, да им се приближе и топлим, пријатељским односом подрже их. Ова активност се одвија према недељном распореду јер обухвата већи број деце распоређене у пет смена. За време летњег распуста волонтери су помагали при одлазаску деце на излете и у природу.
Волонтери из Милосрдне секције су углавном млађи људи. Они дају добар пример да се и у тим годинама, кад се обично има времена може и мора имати времена да се помогне ближњима и испуне јеванђељске заповести о љубави. О свом искуству волонтирања, за које издваја време иако ради, Зора Исаковић каже „Значи нам што смо могли да помогнемо некоме коме је потребно и када је потребно. А и деца су драга, мила. Човек би помислио да она због физичког или менталног оштећења не доживљавају неке ствари. Али није тако, она су врло захвална на указаној пажњи и умеју да покажу неку љубав на коју не можемо бити равнодушни. Ја сам водила децу у школу и у вртић. Дете, које сам водила, није увек било исто па ми је требало и време да се снађем, да упознам свако дете јер деца различито реагују. Посебно је био леп одлазак на излете а посебно на Аду, где су деца уживала а и ми заједно са њима. Људи можда имају страх и предрасуде кад гледају ову децу са стране али наше дружење може да им пружи пуно љубави јер ова деца имају исте потребе као и друга деца, али не и исте могућности.”
Брат и сестра Дејан и Дијана Војводић су студенти и волонтери у Звечанској. Дијана је овако описала њихово искуство. „На почетку ми је било тешко да се прилагодим. После ми је било пријатно да се дружим са децом. Сваки пут сам једва чекала да дођем. Деци значе нови људи, нове ситуације и дружење. Не могу ни да опишем те сусрете. Њима они тако пуно значи, а нама мало треба, за час прође то време, увек можемо два сата да одвојим. Брат и ја поред предавања и учења немамо друге обавезе, како онда да не дођемо и помогнемо да један дечак и девојчица оду у вртић и школу.”
Вероватно због сазнања и осећаја да ваше мало некоме значи много почива систем волонтера који већ низ година постоји при Центру за заштиту одојчади у Звечанској. Чланови Милосрдне секције Верског добротворног старатељства Архиепископије београдско карловачке, који су се пролетос укључили у тај систем ће уз Божију помоћ ревносно и с љубављу долазити у Центар и помагати овој деци „која умеју да покажу неку љубав на коју не можемо бити равнодушни”.
Извор: ВДС
