Воштаница са Медитерана на помену оцу Луки Анићу
Поводом двогодишњице упокојења (8. фебруар 2013. – 8. фебруар 2015.)
Медитеранско острво Малта је после бродолома Светог апостола Павла постало острво хришћана. Од првог чуда које апостол Павле учини исцеливши болесног од срдобоље оца управника острва Публија, правоверје се настани међу житељима овог усамљеног острвцета. Од православних хришћана на том малом делу планете данас живи хиљаду Руса, око сто Грка и хиљаду Срба, које је духовно родио митрополит Амфилохије и основао им Мисионарску православну парохију посвећену Светом апостолу Павлу.
„...Имао сам част да будем парох малтешки неколико месеци док сам био на лечењу, а све добротом митрополита Амфилохија. Његовим светим молитвама десио се велики преображај на Малти, који траје, који надахњује, веже саборно Србе за Мајку Цркву. А та благодат се остварила видно у празновање Светога Саве Српског, када нас на Малти походи дивни архимандрит, отац мр Лука Анић, некадашњи професор историје уметности на Београдском универзитету, игуман манастира Цетиња и Дајбаба у Црној Гори и Савине Главице.
Током три дана он посеја семе живе вере, које расте и буја из дана у дан. На аеродрому смо са заставом, погачом и сољу дочекали оца Луку, а он нам каже: “Никад ме овако нико није дочекао.“ Па му би мало и драго и стидљиво што одмах приметисмо да је истински монах.
Деца су хрлила њему у наручје, српска деца... народ је током та та три дана испунио храмове где смо служили акатист Светом Сави уочи празника и одржали прву Светосавску академију. Сви Срби су дошли - Свети Сава и отац Лука све су нас сјединили. Беседио је на српском и енглеском; присутни су с трепетом слушали, молитва и песма чули су се при трпези љубави.
Стигли смо да присуствујемо Светосавском турниру у малом фудбалу, да посетимо двадесет домова, да походимо катакомбе из првих векова хришћанства, кућу где је апостол Павле живео, храм где су Филермоса и рука Светог Јована 180 година чувани, а коју оотац Лука откри на Цетињу, и не случајно он дође баш на Малту. Све са осмехом, радошћу, поуком и молитвом чинио је отац Лука...
А на Савиндан је служио своју на земљи последњу Литургију и проповедао, а срцем је био на Савиној Главици... Била је радост служити са њим!
У Валети је упознао једног младог Малтежанина Луку и причао му о молитви Исусовој и Православљу, па се од тада овај Лука моли по савету очевом. Ту је изгубио бројанице и није хтео да кренемо док их не нађе; мислим да је са њима и сахрањен, а донео је бројанице Светог Симеона на дар православнима на Малти.
Када је пошао, плакали смо, а он ми два пута каже: „Оче, у прву недељу подели народу ове иконице Светог Саве и реци им да се моле за мене.“ Прва недеља је дошла, делио сам иконице и рекао им: „Ово је дар од оца Луке, а његова је молба да се молите за њега: отац Лука се упокојио и данас је његова сахрана!“
Слава Богу што смо га имали на земљи, а верујем да се он за нас моли и на небесима... „
протојереј-ставрофор Ненад Андрић, Ваљево
православни мисионар на Малти у зиму 2012/13. године Господње
На фотографији: отац Лука беседи на Светосавској академији на Малти 27. јануара 2013. године (после 10 дана се упокојио у манастиру Дајбабама код Подгорице)
