Врбица и Цвети у Новом Саду
Молитвена прослава Суботе праведнога Лазара почела је служењем празничног јутрења и у наставку свете Литургије, а настављена, поподне у 16 часова и тридесет минута, чином освећења врбових гранчица и одмах затим, уз учешће мноштва верног народа Божјег, а нарочито дечице, свечаном литијом устаљеним путем од Саборног храма кроз улице: Змај Јовину, Модене, Илије Огњановића, Константина Данила, Игњата Павласа и Дунавску.
Литију свештенства и верног народа Божјег предводио је Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки Господин Иринеј.
У граду Јерусалиму, крајем четвртог века, установљена је прослава Суботе праведнога Лазара, молитви спомен на догађај када је Господ васкрсао из мртвих Лазара из Витиније, који је четири дана лежао у гробу. Из најранијих сведочанстава о начину на који је прослављан данашњи празник у Јерусалимској цркви, стоји записано, да су у литији учествовали одрасли и деца који су у својим рукама носили палмине и гранчице маслине. У крајевима где нема палми и маслина користе се гранчице врбе, које хришћани после обреда освећења, носе својим кућама и чувају поред славске иконе. Отуда се, у нашим крајевима, овај празник зове и Врбица која је величанствени празник дечје радости изражене и кроз речи црквеног писца: Из уста мале деце и одојчади учинио си себи хвалу, насупрот непријатељима својим( Пс. 8:2).
У Цветну недељу, 13. априла 2014. године, када наша Црква прославља успомену на свечани улазак Господа Исуса Христа у град Јерусалим, Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки Господин Иринеј, началствовао је Eвхаристијским сабрањем мноштва верног народа Божјег уз саслужење архимандрита Сергија Карановића сабрата манастира Рмањ, десеторице презвитера и шесторице ђакона.
По сведочењу Његовог Преосвештенства, у данашњи недељни дан завршава се cвета Четрдесетница, време поста, које нас подсећа на пост Господа Исуса Христа у пустињи. У свакодневном говору, назив Празника везује се за неки детаљ који стоји у вези са самим Празником, а детаљи везан за данашњи Празник јесу врба и цвеће те отуда и назив Празника- Цвети. Притиснут невољама, бригама и страдањима, Јеврејски народ је избављење очекивао у лику овоземаљског кнеза и духовника, непрепознајући у Личности Богочовека Христа, истинског Спаситеља света. Данашњи одељак из светог Јеванђеља указује управо на ту на духовну огрубелост јеврејског народа што најбоље видимо у примеру апостола Јуде који је био социјални радник онога времена и жалио је што су се миром помазале ноге Спаситељеве, уместо да се исто продало а новац да се ставио у благајну храма, прикривајући на тај начин своје среброљубље, лажном бригом за свој народ. По речима пророштва светог пророка Захарије, Господ на магарету улази у град Јерусалим, свечано и радосно дочекан поздравом "Осана Сину Давидовом!" За мање од недељу дана исти тај народ ће викати "Распни Га, Распни!". Ово стање душе јеврејског народа се често пројављује и у начим животима и у нашем делању. Кличући Господу "Осана" и сједињујући се са њим у Светој Евхаристији, свако од нас Га исповеда као Месију а Његово Васкрсење прихвата као своје.
Испуњен истинском и непролазном радошћу Духа Светог верни народ Божји је одлазећи из светог храма, једним устима и једним срцем наставио да узноси славопој Сину Божјем речима „Осана сину Давидовом, благословен који долази у име Господње!"
Извор: Епархија бачка
